Page 424 - Albert Pike - Moral i Dogma

Centralne Svetlosti koja je ušla i boravi u telu i koja će biti odvojena posle smrti i iz njega vraćena Bogu
koji je nju dao; koja se ne raspršava niti nestaje posle smrti kao dah ili dim, koja se ne može uništiti već
koja i dalje postoji i ima aktivnost i inteligenciju, čak onakvu kakva je posto-jala u Bogu pre nego što je
obavijena telom.

Pitanje .*. Koja je treća velika Istina u Masoneriji?

Odgovor Impuls koji podstiče na pravilno ponašanje i odvraća od zločina, nije samo stariji od naroda i
gradova, već je jednak s Božanskim Bićem Koje vidi i vlada Nebom i zemljom. Nije Tarquin manje
7
kršio taj Večni Zakon, mada tokom njegove vladavine možda nije bilo pisanih zakona protiv tih kršenja u
Rimu, jer, princip koji nas navodi na pravilno ponašanje i upozorava na krivicu, proističe iz prirode
stvari. On nije počeo da biva zakon onda kada je prvi put napisan, niti potiče iz njega, već je vršnjak
samoj Božanskoj Inteligenciji. Posledica vrline nije da se ona izvrši i time nestane; ponašanje vredno
hvale mora da ima dublje korene, motive i podsticaje - da bi dobilo pečat vrline.

Pitanje Koja je četvrta velika Istina u Masoneriji?

Odgovor .*. Moralne istine su isto toliko apsolutne koliko i metafizičke. Čak ni Božanstvo ne može da
učini da nastanu posledice bez uzroka ili pojave bez sadržaja. On ne bi mogao da uradi ništa pogrešno ili
loše, kad bismo se mi držali svoje date reči da volimo istinu i da smirimo svoje strasti. Principi
Moralnosti su aksiomi kao i principi u Geometriji. Moralni zakoni su nužni od-nosi koji teku između
prirode i stvari i njih nije Bog stvorio, već su u potpunosti postojali u Bogu. Njihovo kontinuirano
postojanje ne zavisi od delovanja Njegove Volje. Istina i Pravda su Njegovo Suštastvo. Nije naša dužnost

da poštujemo Njegov zakon zato što smo mi slabi, a Bog svemoćan. Mi možemo biti primorani, ali nismo
obavezni da se pokoravamo jačem. Bog je princip Moralnosti, ali ne samo zbog Njegove puke volje koja,
izdvojena od svih drugih Njegovih atributa, ne bi bila ni pravedna, ni nepravedna. Bog je izraz Njegove
volje, sve dok je volja po sebi izraz večne, apsolutne, nekreirane pravde koja je u Bogu, koju Njegova
volja nije kreirala, ali koja se izvršava i obznanjuje, kao što naša volja zabranjuje, obznanjuje i izvršava
ideju dobrog, koja je u nama. On nam je dao zakon Istine i Pravde, ali On nije samovoljno postavio taj
zakon. Pravda je bitna u Njegovoj volji, jer se sadrži u Njegovoj inteligenciji i mudrosti, u samoj prirodi
Njegovoj i unutrašnjem suštastvu.

Pitanje •*. Koja je peta velika Istina u Masoneriji?

Odgovor .*• Postoji suštinska razlika između Dobra i Zla, šta je pravo, a šta nije pravo i uz ovu razliku
dodaje se da je svako inteligentno i slobodno stvorenje apsolutno obavezno da se prilagodi onom što je
dobro i pravo. Čovek je inteligentno i slobodno biće - slobodno, jer je on svestan da je to njegova
dužnost, i zato što mu je dato da bude njegova dužnost da poštuje naloge istine i pravde i zato on mora
obavezno da ima snagu da tako radi, što podrazumeva moć da ne radi tako; da je sposoban da shvati
razliku između dobra i zla, pravde i nepravde, uz prateću obavezu da se prirodno pridržava te obaveze,
nezavisno od prilike ili pozitivnog zakona, da takođe bude sposoban da se odupre izazovima koji ga
podstiču na zlo i nepravdu i da se pridržava svetog zakona večne pravde.

Tim čovekom ne upravlja nezadrživa Zla Kob ili neumoljiva Sudbina, on je slobodan da bira između Zla i
Dobra, Pravde i Ispravnog, Dobrog i Lepog, koji su suštastvo Božanstva, kao i Njegova

Beskonačnost, i zato je to zakon za čoveka, jer, mi smo svesni svoje slobode ponašanja, kao što smo
svesni svog identiteta i kontinuiteta svog postojanja i imamo isti dokaz za jedno kao i za drugo i, ako