Page 426 - Albert Pike - Moral i Dogma

mogu postojati posledice bez odgovarajućeg uzroka, ne može postojati strpljenje pod patnjama i
nedaćama, razboritost u poteškoćama, umerenost da bi se izbegli ispadi, hrabrost da se suprotsta-vimo
opasnosti, istina, kada je opasno govoriti istinu, ljubavi kada se susrećemo s nezahvalnošću, milosrđe
prema nesrećnicima i onima kojima je ono potrebno, uzdržavanje i opraštanje povređenih, tolerantnost
prema pogrešnim mišljenjima, milosrdne osude i objašnjenja ljudskih motiva i dela, patriotizm, heroizm,
čast, samoodricanje, ni plemenitost. Te i mnoge druge vrline i uzvišenosti neće moći da postoje, čak će i
njihova imena biti nepoznata, a jalove vrline koje još postoje, teško da zaslužuju ime, jer, život će biti
jedna zapovest, smrt, nizak nivo iznad kojeg nijedan uzvišeni element ljudske prirode ne može da ispliva i

ljudi će ležati u stalnoj lenjosti i zaludnosti, samo u bezvrednom poricanju, umesto da budu hrabri i snažni
borci protiv strašnih legija Zla i surovih Tegoba.

Pitanje ••• Koja je deveta velika Istina Masonerije?

Odgovor ••• Velika vodeća doktrina ovog Stepena je - da su Pravda, Mudrost i Milost Božja kao
beskonačnost, kao savršenstvo, i da se ni u najmanjem svom delu međusobno ne sukobljavaju, ne
isključuju jedna drugu već sačinjavaju Veliko Savršeno Trojstva Atributa, tri, a ipak jedan: da, pošto je

princip nagrade i kazne apsolutan, onda svako dobro delo zaslužuje da bude nagrađeno, a svako loše da
bude kažnjeno i da je Bog isto toliko pravedan koliko je On dobar; pa ipak, u ovom svetu su stalni
povratni slučajevi u kojima su zločini i surovost, ugnjetavanje, tiranija i nepravda uspešni, a zadovoljni,
bogati i samouspostavljeni vladaju i upravljaju uživajući sve blagoslove Božjeg dobročinstva, dok su vrli
i dobri - nesrećni, jadni, siromašni, utamničeni, umiru od hladnoće i gladi, robovi su ugnjetavanja i
instrumenti i žrtve zlikovaca koji vladaju tako da bi ovaj svet, ako u njemu nema postojanja izvan njega,
bio jedno veliko pozorište pogrešnog i nepravde. To navodi da je Bog potpuno ravnodušan prema
Njegovom obaveznom zakonu nagrade i kazne, iz čega sledi da mora da postoji naredni život u kojem će
ono što je očigledno pogrešno biti ispravljeno, da sve moći ljudske duše teže beskonačnom i da su njihov
nesalomivi instinkt besmrtnosti i univerzalne nade u naredni život potvrdile sve vere, svi pesnici i
predanja, da uspostavlja njegovu izvesnost, da čovek nije siroče, on ima Oca blizu sebe i da mora doći
dan kada će Svetlost i Istina i Ispravno i Dobro biti pobednici, a Mrak, Grešno, Pogrešno i Zlo, biti
uništeni i nepoznati zauvek, da je Univerzum jedna velika Harmonija u koju je, prema verovanju svih
naroda, duboko usađena u svim srcima iz prvobitnih vremena, Svetlost koja će konačno nadvladati Mrak,
a Princip Dobra, Zlo. I bezbroj duša, koje su emanirale iz Božanstva, pročišćene i oplemenjene kroz
borbu ovde dole će se ponovo vratiti u savršenu sreću, u grudi Boga. Tada kršenje Njegovih zakona više

neće biti moguće.

Pitanje •*• Koja je, onda, ta velika pouka koja nam se prenosi, kao Masonima, u ovom Stepenu?

Odgovor •*• Da ka tom stanju i kraljevstvu Svetlosti, Istine i Savršenstva, koji su apsolutno izve-sni, svi
dobri ljudi na zemlji teže i, ako tamo postoji zakon iz čijeg delovanja niko nije izuzet, kojim se njihova
tela obavezno predaju tami i prašini, tamo postoji još jedan zakon, ništa manje izvestan niti manje moćan,

koji upućuje njihov duh u stanje Sreće, Sjaja i Savršenstva, u grudi njegovog Oca i njegovog Boga.
Točkovi Prirode nisu napravljeni da mogu da idu unazad. Sve gura prema Večnosti. Od rođenja Vremena,
uspostavljen je snažan tok koji nosi sve sinove čovekove prema tom bezgra-ničnom okeanu. U
međuvremenu, Nebo privlači sve što je srodno njegovoj prirodi, obogačuje sebe preuzimajuči sa Zemlje i
sakupljajući u svoje ogromne grudi sve što je čisto, stalno i božansko, ne ostavljajući ništa vatri da sve na
kraju uništi, osim sirove materije koja stvara požudu; dok sve što je odgovarajuće bude preuzeto iz
ruševina sveta, da ukrasi Grad Večnosti.