Page 427 - Albert Pike - Moral i Dogma

Neka se svaki Mason stoga pokori glasu koji ga poziva tamo. Težimo stvarima koje su iznad i ne budimo
zadovoljni svetom koji uskoro treba da nestane i koji ćemo morati brzo da napustimo, pri čemu ne smemo
da zaboravimo da se pripremimo za onaj na koji smo pozvani da u njemu bo-ravimo, večno. Dok nas sve
u nama i oko nas podseća na približavanje smrti, istovremeno nas uči da ovo nije naš odmor, da ubrzamo
pripreme za naredni svet i iskreno molimo za tu pomoć i snagu od našeg Oca koji jedini može da zaustavi
taj poguban rat koji su naše želje vodile predugo s našom sudbinom. Kada želje i sudbine idu u istom
smeru, a te Božje volje postanu neizbežne u našem iz-boru, sve će neizbežno postati naš izbor, sve će
pripadati nama; život će se otarasiti svoje taštine, a smrt će biti lišena svojih užasa.

Pitanje •*. Koji su simboli pročišćenja neophodni da bismo postali savršeni Masoni?

Odgovor Umivanje čistom vodom ili krštenje, jer pranje tela je simbolično pročišćenje duše, stoga ono
pomaže telesnom zdravlju, a vrlina je zdravlje duše, dok su greh i porok, njena bolest: -Miropomazanje
ili trljanje uljem, jer smo s njima odvojeni i posvećeni službi i svešteništvu Lepog, Istinitog i Dobrog; - i
belom odećom, simbolom otvorenosti, čistote i istine.

Pitanje .*. Koji je nama glavni simbol čovekovog konačnog spasenja i regeneracije?

Odgovor .*. Bratska večera s hlebom, koji hrani, i vinom, koje osvežava i razgaljuje, simboli su za vreme
koje će doći, kada celo čovečanstvo treba da bude jedno veliko harmonično bratstvo; i prenosi nam ove
velike pouke: pošto se materija večno menja, a ne uništi se ni jedan njen atom, nije racionalno očekivati
da mnogo plemenitija duša ne nastavlja da postoji posle groba. Mnogo hiljada onih koji su umrli pre nas
mogu da tvrde da su s nama zajednički vlasnici čestica od kojih su sastav-ljena naša smrtna tela, jer

materija uvek stvara nove oblike; i da su tela odavno umrlih, praotaca pre i posle Potopa, kraljeva i
običnih ljudi svih doba, rastavljena na svoje sastavne elemente, raznosili su ih vetrovi preko kontinenata i
da oni stalno ulaze i postaju deo boravišta novih duša, stvarajući nove veze saosećanja i bratstva između
svakog čoveka koji živi i cele njegove rase. I tako, u hlebu koji jedemo i vinu koje pijemo noćas može da
uđe, i postane deo nas, istovetna čestica materije koja je nekad bila deo materijalnog tela pod imenom
Mojsije, Konfučije, Platon, Sokrat ili Isus iz Nazareta. U istinskom smislu, mi jedemo i pijemo tela
pokojnih; i ne može se reći da u tome ne postoji nijedan atom u našoj krvi ili telu koji je tuđe vlasništvo
za koji se ne bi mogla neka druga duša sporiti s nama. Ona nas uči, takođe, beskrajnom dobročinstvu
Boga koji nam šalje vreme za setvu i žetvu, svako u svom godišnjem dobu, i čini da Njegove kiše padaju
a Njegovo Sunce sija i za dobro i za zlo: dajući nam nezahtevane Njegove bezbrojne blagoslove, ne
tražeći pri tome od nas ništa za uzvrat. Jer, tu nema anđela smeštenih u karaulama stvaranja da pozovu
svet na molitvu i žrtvu; ali On daruje svoje dobročinstvo u tišini, kao dobar prijatelj koji dolazi noću i
ostavlja nam svoje darove na vra-tima, da ih mi nađemo ujutru, odlazi tiho i ne traži zahvalnost, ne
prekidajući svoju službu pažnje našoj nezahvalnosti. I, tako, hleb i vino nas uče da naša Smrtna Tela nisu
više Mi od kuće u kojoj živimo ili odela koje nosimo, ali Duša je JA, Jedna, istovetna, nepromenljiva,
besmrtna emanacija iz Božanstva, da se ona vraća u Boga i da je večno srećna, onda kada On to hoće.

Dok naša smrtna tela nestaju, vraćaju se u elemente iz kojih su nastala, njihove čestice ulaze i izlaze u
večnom stva-ranju. Za našu jevrejsku Braću ova večera je simbolična Pasha: za Hrišćanskog Masona,
pojedena od Hrista i Njegovih Učenika, kada je, proslavljajući Pashu, On razlomio hleb i dao im ga
rekavši: Uzmite! Jedite! Ovoje Moje telo, i dajući im čašu, On reče: Pijte do dna! Toje Moja krv Novog
Zaveta, kojaje prolivena za mnoge druge radi spasenja od greha (Mateja, Gl. 26:26, 27,28), čime se
simbolizuje savršena harmonija i sjedinjenje Njega i odanih; i Njegova smrt na krstu, radi spasenja
čoveka.