Page 430 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 430
Da bi izbegli progon, rani Hrišćani su bili primorani da primenjuju velike mere predostrožnosti i da
održavaju sastanke Vernih (bliskih pragu vere) po kućama i privatno, pod velom mraka. Okupljali su se
noću i držali straže zbog uljeza ili lažne braće, profanih lica, koji su mogli da ih dovedu do hapšenja. Oni
su razgovarali figurativno i upotrebljavajući simbole, cowans da i oni koji prislušku-ju ne bi razumeli.
11
Među njima su postojali pripadnici povlašćene klase ili Reda, koji su bili inici-rani u nekim Misterijama
s kojima su bili povezani snažnom obavezom da ih neće otkriti, čak ni razgovarati o njima, osim s onima
koji su je dali pod istom pretnjom kazne. Zvali su se Braća, Verni, Nadzornici Misterija, Upravnici,
Posvećenici Tajne i Arhitekti.
U Hierarhiae, pripisana Svetom Dionisu Areopagitu, prvom Biskupu Atine, predavanje Sakramenta, kaže
se, bilo je podeljeno na tri Stepena: proćišćenje, inicijacija i okonćanje ili savršen-stvo; i ono je
predstavljalo, deo ceremonije sticanja vida.
U Apostolskim Predavanjima, pripisanim Biskupu Rima Klemensu, opisuje se rana crkva i kaže se: Ova
pravila se moraju odmah preneti svim Ijudima, jer se u njima sadrže Misterije. Ona govore o
Deakonskoj obavezi da čuvaju vrata na koja nijedan neinicirani ne sme da uđe bez po-sledica. Ostiarii,
12
ili vratari, držali su stražu i obaveštavali druge na vreme za molitvu i okupljanje crkvenih tela i, tajnim
signalima u vremenima progona, obaveštavali su one unutra, da ih upozore kako bi izbegli opasnost.
Misterije su bile otvorene samo za Poverljive i Verne i nikakvi posmatrači nisu bili dozvoljeni na
skupovima.
Tertulian, koji je umro 216. godine, kaže u svojoj Apology: Niko nije primljen u religiozne Misterije bez
zaveta na ćuvanje tajne. Mi se pozivamo na vaše Trakijske i Eleuzijske Misterije; i mi posebno
primenjujemo oprez, jer ako bismo ih pokazali nevernima, mi ne samo da bi isprovocirali Nebo, već bi
navukli na svojuglavu najveću surovost Ijudskog nezadovoljstva. I, treba li da nas stranci provale? Oni
neznaju ništa osimglasina ijeresi. I, do daljnjeg, ti Profani su zabranjeni u svim svetim Misterijama.
Klemens, Biskup Aleksandrije rođen oko 191. godine, kaže, u svojoj Stromata, da on ne može da objasni
Misterije, jer bi time, prema staroj izreci, stavio mač u ruke detetu. On često upoređuje Disciplinu Tajne
sa neznabožačkim Misterijama, sa njihovom unutrašnjom i skrivenom mudrošću.
Kad god bi rani Hrišćanin bio u društvu sa strancima koje su oni ispravno zvali Profani, oni nikada ne bi
govorili o svojim zavetima (Sakramentima), već su ukazivali jedan drugom na to šta su mislili sa
simbolima i tajnim lozinkama i u direktnoj komunikaciji uma s umom i kroz enigme.
Origen, rođen 134. ili 135. godine, odgovarajući Celsiju, kojem je zamerao što Hrišćani kriju doktrine,
kaže: Ukoliko se suštinske i važne doktrine iprincipi Hrišćanstva otvoreno predaju, ludost je zamerati im
tojer su tamo i stvari koje su teško shvatljive; jer, toje zajedničko Hrišćanskim sledbe-nicima kao štoje
bilo onim filosofima u čijem učenju su neke stvari bile egzoterične, a neke ezoterične: dovoljnoje reći
daje tako bilo i kod nekih učenika Pitagore.
Formule (pravila, principi) koje su prvobitne crkve proglašavale u trenucima proslava Misterija, bile su:
Odlazi, ti Profani! Neka Katekumeni i oni koji nisu primljeni ili nisu inicirani, izađu.
Archelaus, Biskup iz Cascare u Mesopotamiji, koji je 178. godine vodio raspravu s Manihejcima, kaže:
Ove Misterije, koje crkva predaje sada onom koji je prošao kroz uvodni Stepen, nisu uopšte objašnjene
