Page 431 - Albert Pike - Moral i Dogma

neznabošcima; nisu otvoreno predavane Katekumenima, jer je najveći deo onoga što je rečeno sakriveno
izrazima kojima Verni [Iharoi], koji imaju znanje, dobijaju dodatne informacije, a oni koji nisu upoznati s
njima, nemaju nikakvu štetu.

Kiril, Biskup Jerusalima, bio je rođen 315. godine i umro je 386. U svom Cathetsis on kaže: Gospodje
govorio uglavnom u parabolama Njegovim slušaocima; ali svojim učenicima Onje poverlji-vo
objašnjavao parabole i alegorije koje je govorio javno. Sjaj slaveje samo za one koji su
prosvećeni: nejasnost i mrak su deo koji pripada nevernicima i neznalicama. Upravo tako crkva otkriva
svoje Misterije onima koji su napredovali iznad klase Katekumena. Mi upotrebljavamo nejasne termine
s drugima.

Sv. Basil, Veliki Biskup Cezare, rođen 326. i umro 376, kaže: Mi smo primili dogme koje su nam prenete
napisane, a one koje su došle do nas preko Apostola su pod misterijama usmenog predanja; samoje
nekoliko stvari dato nama u nepisanom obliku, da ne bi prosti, previše bliski s našim dogma-ma,
izgubilipoštovanjeprema njima... Toje nešto 0 čemu neiniciranima nije dozvoljeno da razmiš-Ijaju; i kako
to može ikada biti napisano i da cirkuliše i da se širi među narodom?

Sv. Đorđe Nazianzen, Biskup Konstantinopolja, rođen 378. kaže: Ti si 0 Misterijama čuo onoliko
kolikoje nama dozvoljeno da šapnemo u uvo drugima; ostalo će tebi bitipreneto privatno; i to ti moraš da

zadržiš za sebe... Naše Misterije nisu napravljene da bi bile poznate strancima.

Sv. Ambrozije, Nadbiskup Milana, koji je rođen 340, a umro 393. kaže u svom radu De Mysteriis: Sve
Misterije se moraju kriti, čuvati uposvećenoj tišini da ne bi nesmotreno bile otkrivene Profanima... Nije
svakome dato da razmišlja 0 dubini naših Misterija... One se ne smeju izložitipogledima onih koji ne
smeju da ih vide, niti da ih prime oni koji ne mogu da ih sačuvaju. I, u jednom drugom radu se kaže: Greši
prema Bogu onaj koji otkriva bezvrednima Misterije koje su njemu poverene. Opasnost nije samo u
nepoštovanju istine, već u kazivanju istine, ako on iznese njene delove onima od kojih treba da budu
sakrivene... Pazi da ne baciš bisere svinjamal (Mateja, Gl. 7:6)... Svaka Misterija mora da bude čuvana
tajno takoreći prekrivena tišinom, da ne bi olako bila predata ušima Profanih. Vodi računa da neoprezno
ne otkriješ Misterijel

Sv. Avgustin, Biskup Hippoa, rođen 347. i umro 430. godine, kaže u jednom svom javnom na-stupu: Kada
smo ispratili Katekumene, mi smo zadržali samo tebe da budeš naš slušalac; jer, osim svih onih stvari
koje obično pripadaju Hrišćanima, mi ćemo ti objasniti uzvišene Misterije koje niko nije ovlašćen da
čuje, osim onih koji, prema saglasnosti Majstora, imaju ovlašćenje za to... Kada bi-smo ih iznosili svima,
mi bismo ih izdali. On tada govori o Zavetnom Kovčegu i kaže da on označava Misterije ili tajne Boga,
pod senkom anđela slave i uvažavanim, zato što su skrivene.

Sv. Hrizostom i Sv. Avgustin govore o inicijaciji više od pedeset puta. Sv. Ambrozije piše onima koji su
inicirani i njihova inicijacija nije bila samo puko krštenje ili pristup crkvi, već se odnosila na inicijaciju
u Misterije. Krštenima i iniciranima Misterije religije su bile otkrivane. One su bile skrivane od
Katekumena kojima je bilo dozvoljeno da slušaju čitanje Svetih Tekstova i redovne raz-govore, dok su
Misterije bile rezervisane samo za Verne, o kojima se pred Katekumenima nije razgo-varalo. Kada su