Page 432 - Albert Pike - Moral i Dogma

službe i molitve završene, Katekumeni i gledaoci su ih napuštali i odlazili.

Hrizostom , Arhiepiskop Konstantinopolja, rođen je 354, a umro 417. godine, kaže: Ja zelim da govorim
13
otvoreno, ali se ne usuđujem zbog onih koji nisu inicirani. Stoga moram da se snađem tako što ću da
maskiram izraze, iznosiću ih na prikriven naćin... Tamo gde se svete Misterije održavaju, uklanjaju se svi
neinicirani i zatim se zatvaraju vrata. On tu pominje davanje saglasnosti iniciranih; stoga navodi on>ja
y
ovaj deo preskačem ćutanjem, jerje zabranjeno govoriti 0 takvim stvarima pred Profanima. Palladius
(Biskup) o životu Hrizostoma beleži veliku pobunu zbog protesta protiv njega njegovih neprijatelja koji
su probili svoj put u penetralia, gde su neinicirani gledali ono što im nije bilo dozvoljeno da vide.

Hrizostom pominje iste okolnosti u njegovoj epistoli Papi Inokentiju .
14

Sv. Kiril iz Aleksandrije, koji je postao Biskup 412. Godine, a umro 444, govori u svojoj sedmoj knjizi
protiv Julijana: Ove Misterije su tako duboke i tako uzvišene da ih mogu shvatiti samo oni koji su

prosvećeni. Ja, stoga, neću pokušavati da govorim 0 onome štoje za divljenje u njima, da to ne ot-krijem
neiniciranima, jer bih prekršio zapovest ako nečistima odam ono štoje čisto, niti bih da bacim biserepred
one koji neće ceniti njihovu vrednost... Ja bih rekao mnogo više da nisam uplašen da su me čuli oni koji
nisu inicirani, jer Ijudi su skloni da potcenjuju ono što ne razumeju. I, neznalice, nesvesne slabosti svojih
umova, osuđuju ono što bi morale da poštuju.

Theodoret, Biskup Cyropolisa u Siriji, rođen 393. godine, postao je Biskup 420. U jednom od njegova tri
Dijaloga, on poziva Nepromenljivog, uvodi Orthodoxusa i kaže: Odgovori mi, molim te, na mističan ili
nejasan načinjer, možda su prisutne ličnosti koje nisu inicirane u Misterijama. I, u nje-govom uvodu o
Jezekilji, posmatrajući tajnu praksu na početku Hrišćanske ere, kaže: Ove Misterije su tako veličanstvene
da moramo da ih čuvamo s najvećom pažnjom.

Minucius Felix, jedan ugledni pravnik u Rimu, koji je živeo 212. godine i pisao u odbranu Hrišćanstva,
kaže: Mnogi od njih (Hrišćana) znaju se međusobno prema znacima i znamenjima (notis et insignibus) i
oni uspostavljaju prijateljstvo jedan s drugim, gotovo pre nego što su se upoznali.

Latinska Reč tessera originalno znači četvrtasta pločica od drveta ili kamena, koja je upotrebljavana za
pravljenje mozaičkih staza. Kasnije je označavala tablicu po kojoj se svašta pisalo i kockicu za igranje.
Ona se najčešća upotrebljavala za označavanje komada metala ili drveta u četvrtastom obliku, na kojem
je bila zapisana lozinka neke Armije. Otuda tessera postaje značenje same lozinke. Postojala je i tessera
hospitalis, komad drveta prerezan na dva dela, kao zalog prijateljstva. Svaka strana je imala po jedan deo
i zavetovala se na vernost Jupiteru. Prekršiti teseru, smatralo se, umiranjem ili prestankom prijateljstva.
Rani Hrišćani su je upotrebljavali kao Znak, lozinku prijateljstva. Kod njih je bila uglavnom u obliku ribe
i pravljena je od kosti. Na njenom aversu je bila napisana reč ’l^Obc;, s inicijalima koji su na grčkom

zamenjivali reči, Ir|aouc; Xpr)axoc; ©eou Yioc; ZcoTr|pr|, Isus Hrist, Sin Sunca, Spasitelj.

Sveti Augustin (u de Fide et Symbolis) kaže: Ovoje vera koja se s nekoliko rečipredaje Pridošlici, koja
15
je u simbolima; tih nekoliko reči su poznate svim Vernima, koje od vernika mogu biti upučene Bogu. I,

kada su tako poslate, oni mogu da žive na pravi način; živeči na pravi način, oni mogu da pročiste svoje
srce i sa čistim srcem mogu da razumeju ono u šta veruju.

Maksimus Taurinensis kaže: Tesera je simbol i znak kojim se međusobno razlikuju Vernici i Profani.