Page 452 - Albert Pike - Moral i Dogma

26

Sekta, Gnostičkih Ebionitesa (jevrejska reč, siromasi), pominje se u komentarima jeresi od Ranih
Crkvenih Otaca. Ime sekte potiče od imena navodnog osnivača sekte: Elchasi (H\xaaT, kaže Hipolitus),
Elksai CHAŠai) Epiphanius), ili Elkesai (EXx£aai Eusebius i Theodoret). Njena religijska učenja su bila
gruba mešavina paganskih praznoverja Hrišćanskih doktrina i Judaizma. Hippolytus (Philosophumena, IX,
13-17) nam kaže da je pod Callistusom (217-222) jedan prevarant pod imenom Alcibiades, rođen u
Apamei u Siriji, došao u Rim i doneo knjigu za koju je rekao da je doneta iz Parthia (severoistok Irana)
od poštenog čoveka pod imenom Elchasaija. Sadržaj je otkrio jedan anđeo devedeset šest milja
visok, šesnaest milja širok, i dvadeset četiri milje preko ramena, čije su stope bile četrnaest milja duge,
četiri široke i dve milje duboke. To je bio Sin Boga, i pratila ga je njegova sestra, Sveti Duh, istih

dimenzija. Izvor: Catholic Encyclopedia; Charles G. Herbermann; 2005; Vol. V.; str: 822-823.

27

Noetus, starešina crkve u Maloj Aziji, (oko 230. g.), rođen u Smirni, (ili možda u Eleuzisu), postao je
ugledni predstav-nik posebne vrste Hrišćanstva koja se sada naziva modalističkim monarhijanizmom ili
patrijarhizmom. Njegovi stavovi, koji su ga doveli do ekskomunikacije iz Pravoslavne Crkve, poznati su
uglavnom preko tekstova Hippolytusa, njegovog savremenika u Rimu, gde se nastanio i imao veliki broj
sledbenika. Prihvatao je četvrto Jevanđelje, ali je njegove stavove o Logosu prihvatao kao alegorijske.
Njegov učenik Cleomenes je smatrao da je Bog nevidljiv i vidljiv; kao vidljiv on je Sin. Izvor:
Encyclopedia Britannica, Ed. XI; 1911; Vol. XIX.; str. 732.

28

Arius (Apeioc;, 250 ili 256-336) je bio starešina crkve u Aleksandriji. Njegovo učenje o prirodi
Glavnog Boga, naglaša-vajući božanstvo Oca nad Sinom, i njegovo suprotstavljanje Trinitarjanskoj
Hristologiji, koje ga je učinilo veoma poznatim u rcligijskom smislu, on je nametnuo kao temu Prvom
Saboru u Nikeji, koji je okupljen od Rimskog Cara Konstantina 325. Izvor: Encyclopedia Britannica, XI.
Ed; 1911; Vol II.; str: 542-544.

29

Mani je bio Persijanac iz Ekbatana. Veruje se da je rođen 215. ili 216. g. Dobio je dobro obrazovanje,
uglavnom od svog oca Fatak, Babak ili Patak. Maniheizam je bila stroga religija, koja je podučavala
samoograničavanje, samosvest, hrabrost i poštenje; ona je obezbeđivala duhovni mir kroz oprost za grehe
i neutralisanje onih, za one, koji su bili inicirani u ove misterije. Izvor: Encyclopedia Britannica, Ed
1911; vol. XVII; str. 572-578.

30

Panteizam: (od Grčke reči pan, sve; en, u; theos, bogu) je doktrina the koja poistovečuje univerzum s
Bogom ili Boga s univerzumom. Izraz panteista je prvi upotrebio John Toland 1705. g., i odmah su ga

prihvatili francuski i engleski pisci. Iako je izraz novijeg vremena, taj sistem misli ili stanja uma, može se
pratiti u Evropskoj i Istočnoj filosofiji još u davnim vremenima. Panteizam je gotovo sigurno
pretpostavljao jedan konkretniji i manje sofisticirani koncept Boga i univerzu-ma. On je predstavio sebe,
istorijski, kao intelektualnu pobunu u odnosu na poteškoće koje se odnose na pretpostavke teističkih i
politeističkih sistema i filosofiju, kao pokušaj da razreši dualizam jedinstava i razlika, misli i proširenja.
Tako, pobožni Indusi, suočeni s nemogućnošću da dobiju savršeno znanje čulima i razumom, nalaze
božansku savršenost u svojoj kontemplaciji o dva beskonačna božanstva (Brama). U Grčkoj, ideja 0