Page 450 - Albert Pike - Moral i Dogma

Hume uzima za primer, nije ništa, već zbir ideja o zutom, topljivom, kovljivom, itd.. Izvor: Encyclopaedia
Britannica, 2006, elektronsko izdanje.

19

Na grčkom Jheo (bog) i phainein (pokazati), theofanija - znači prikazivanje Boga čoveku ili
prikazivanje božanstva u čulnom obliku. Izvor: Encydopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje.

20

Fethil, kod nazarenskih Gnostika je graditelj materijalnih svetova. U Codex Nazareanus, Abatur, Otac,
otvara kapiju i ulazi u mračnu vodu (haos) i gleda nadole, u nju. Mrak odražava sliku na kojoj se
pojavljuje sin ili emanira Logos ili Demijurg, Fetahil. Pošto je Fetahil tako nastao da bi stvorio svetove
manifestacije, Codex ga opisuje da se utopio u ambisu praiskonskih stvari ili materije (haosu), spoznavši
svoju nemoć da je stvori. Usled toga Duhovi (Gnostički Majka) se po-javljuje i sjedinjuje s
Karabantesom, kosmičkom Kamom (erotski bog) koji je sadržan u praiskonskoj materiji, stvarajući tako
sedam zvezda. One su, međutim, nesavršene koje predstavljaju takođe sedam glavnih znaka, potomka
jedne astralne zvezde odvojene od božanskog izvora (duha) i materije, i kaže: Neka nastane zemlja, samo

kao boravište moći koje su nestale. Zaronivši svoju ruku u haos, on ga zgušnjava i stvara našu planetu
(SD1U95). Izvor: Babylon 9, El. Ed. Gr. Dictionary.

21

Valentinianizam je Gnostičko-hrišćanski pokret, osnovao ga je Valentinus u II veku. To je bio najveći
Gnostički po-kret s veoma raširenim uticajem u starom svetu. Irenaeus kaže da je početak bio Pleroma

(potpunost ili punoća). U centru

Plerome je bio Otac, ili Bythos, početak svih stvari, koji je posle Eona vremena mirovanja u tišini
projektovao trideset Eona, nebeski arhetip, koji predstavljaju petnaest parova, syzygies, supružnika.

Među njima je bila i Sophia, slaba, radoznala i strasna, što je nju odvelo iz Plerome u svet manjkavih
ljudi. Sophia je najmlađa od Eona. Znajući za mnoštvo Eona i moć svog roditelja, ona se vraća u dubine
kod Oca i traži da se emulira nastanak izdanka bez bračnog odnosa, ali ima samo abortus i bezobličnu
masu. Zbog toga ona je izbačena iz Plerome, u prvobitni niži nivo materije. U tom sistemu Gnostika,
s padom Sophie nastaju dve pojave. Viša Sophia ostaje u gornjem svetu posle ovoga, i posle proterivanja
i njenog pokajanja. Ali, njen prevremeni izdanak Sophia Achamoth, uklonjen je iz Plerome, i ona postaje
heroina u ostatku drame. Ta posrnula Sophia, postaje kreativna snaga sveta. Sophia Achamoth, ili Niža
Mudrost, ćerka Više Mudrosti, postaje majka Demijurga koji je poistovećen s Bogom u Starom Zavetu.
Sophia je uvek bila u apsolutnom centru sistema, i u nekom smislu, bila je predstavnik vrhovnog ženskog
principa. Izvor: Plerome de Valentin, Histoire critique du Gnosticisme; Jacques Matter, 1826, Vol. II,
Plate II. Str.152.

22

Carpocrates iz Aleksandrije je bio osnivač rane Gnostičke sekte u prvoj polovini II veka. Kao i o mnogim
drugim gnostičkim sektama, i o Karpokratesu, u najvećoj meri saznajemo preko pisaca Crkvenih Otaca,
od Irnineusa iz Liona i Klementa iz Aleksandrije. Kako su se ovi pisci žestoko opirali Gnostičkim
doktrinama, postavlja se pitanje o njihovom nepristrasnom pristupu kada se koriste kao izvori. Iako se
neki podaci o Karpokratesu razlikuju u detaljima, ipak su sagla-sni u slobodoumnosti ove sekte. Njegovo

učenje je bilo zasnovano na Platonizmu pomešano s hrišćanstvom. Zastupao je tezu da je postojao
Otacsvih na samom početku. Izvor. The New Schaff-HerzogEncyclopedia ofReligious Knowledge;