Page 451 - Albert Pike - Moral i Dogma

Samuel Macauley Jackson; NY; 1908; Vol. II.; str. 423.

23

(Ophites), Ofiti ili Ofiani (Gr. ophianoi ocpiavoi, od Gr. ophis ocpic; zmija) su bili članovi hrišćanske
gnostičke sekte koju je Hipolitus iz Rima (170-235) opisao u izgubljenom radu Syntagma. Sada se smatra
da se drugi zapisi o tim Ofitima, od Pseudo-Tertuliana, Philastriusa i Epiphaniusa iz Salamisare,
uglavnom oslanjaju na izgubljenu Syntagma Hipolitusa. Moguće je da je jedan sektaš pod imenom
Hipolitus izumeo Ofite kao generički izraz za nešto što je on smatrao jeretskim spekulacijama koje se
odnose na zmiju Postanja Mojsija. Osim Hipolitusovih izvora, Origen i Klement iz Aleksandrije ta-kođe
pominju ovu sektu. Sektu je pomenuo i Irenaeus u Against Heresies. Pravi karakter i priroda sekte se ne
može utvrditi. Pominjanje zmije, po kojoj su oni dobili naziv, ne pojavljuje se ni kod jednog od njih. Čini
se da su se više bavili paganskim sujeverjem, da su imali više misteriozan karakter nego što su bili škola
filosofije. Izvor: The New Schaff-HerzogEncyclopedia ofReligious Knowledge\ Samuel Macauley
Jackson; NY; 1908; Vol. VIII.; str. 243.

24

Ialdabaoth, na semitkom bukvalno znači dete dođi ovamo. Gnostički mitovi prepričavaju da je Sophia
y
(grčki: mu-drost), Demiurgova majka i roditeljski aspekt božanske Plerome, zaželela da stvori nešto van
božanske ukupnosti i bez božanske saglasnosti. U ovom nezrelom delu odvojene kreacije, ona je rodila
monstruoznog Demijurga i, pošto je bila po-stiđena svojim delom, ona ga je umotala u oblak i postavila
mu tron u njemu. Demijurg, izolovan, nije slušao svoju majku, niti ikoga drugog i zaključio je da postoji
samo on, pošto je bio neupućen u više nivoe stvarnosti koji su bili njegovo mesto rođenja. Opisujući ove
događaje Gnostički mit je pun zapetljanih nijansi koje prikazuju odstupanje gledišta božanstva u ljudskom
obliku; ovi procesi nastaju kroz posrednika Demijurga koji, pošto je ukrao deo moći od svoje majke,
počinje da stvara kreacije nesvesnim oponašanjem superiornih regiona Plerome. Tako Sofijina moć
postaje zatvorena u materijalnom obliku čovečanstva, sama uhvaćena u materijalni univerzum: cilj
Gnostičkog pokreta je bio simbolično buđenje ovom varnicom, koja je omogućavala povratak u
superiornu, nematerijalnu stvarnost koja je bila njegov primarni izvor. Pod imenom Nebro, Yaldabaoth je
nazvan jedan anđeo u lažnom Jevanđelju po Judi. On je prvo pomenut u delu Kosmos, Haos i Donji Svet

kao jedan od dvanaest anđela koji će se roditi da bi vladali haosom i podzemljem. On dolazi s Neba,
njegovo lice sija vatrom i njegova pojavaje umrljana krvlju. Nebrovo ime znači otpadnik. Nebro stvara
šest anđela pored anđela Saklas, koji su njegovi pomoćnici. Ovih šest zatim stvara narednih dvanaest
anđela i svaki zauzima po jedan deo neba. Izvor: The Gnostic Bible, Willis Barnstone and Marvin Meyer.
Boston, 2003; str. 676-77; 691; 693-94; 696-700; 713-16.

25

Tatian Asirac (120-180) je bio rani asirski hrišćanski pisac i teolog. Njegov najbolji rad je Diatessaron,
Biblijska pa-rafraza harmonije četiri jevanđelja koja su postala standardni tekstovi jevanđelja u sirijskim
crkvama sve do V veka, kada su zamenjena sa četiri jevanđelja Peshitta verzije (nazivana Sirijskom
Vulgatom). Tatian je rođen u Siriji, školovan u Grčkoj, puno je putovao i živeo u Rimu gde se prvi put
susreo sa Hrišćanstvom, postao Hrišćanin i bio je učenik Justinov. Napustio je Rim i osnovao svoju školu
u Mesopotamiji. Napustio je i hrišćanstvo i predavao je enkratitičku jeres (zabrana braka, post, zabrana
mesa ...) Eusebius kaže da je Tatian osnovao ovu jeres. Sam za sebe je govorio da je izučavao paganske
kultove. Izvor: The New Schaff-Herzog Encyclopedia ofReligious Knowledge; Samuel Macauley
Jackson; NY; 1908; Vol. XI.; str. 274.