Page 453 - Albert Pike - Moral i Dogma

fundamentalnom jedinstvu, pored pluralite-ta pojava, postojao je, mada nejasno, u umovima ranih fizičara
(Jonska Škola), ali prvi mislilac koji se vrlo rano usmerio na problem, bio je Ksenofan. Nasuprot
Indusima, Ksenofan je težio panteizmu više iz protesta protiv antropomorfskih politeizama tog vremena,
koji su se njemu činili neodgovarajućim za uzdizanje jednog od brojnih oblika konačnog po-stojanja
umesto Beskonačnog. Time je Ksenofan prvi put uspostavio vrhovnog Boga, čiji je striktni panteizam
poisto-vetio univerzum s Bogom, dok je izraz pankosmizam bio često korišćen radi poistovećenja Boga s
univerzumom. Ova praktična svrha imala je malu vrednost, dve ideje su bile apsekt iste stvari; oba,
Ateizam i Akosmizam su korišćeni kao kontradiktornosti. Interesantna je o ovoj temi jedna anegdotska

izjava: U pismu Jacobiju od 6. januara 1813. Gete kaže: ja sam kao pesnik i umetnik politeista, kao
prirodnjak i naučnikja sam panteista, i kao moralna osobaja sam Hrišćanin. Izvori: 1. Encyclopedia
Britannica; 1911; Vol. XX; str. 682-683.; i 2. The Brill Dictionary ofReligion Edited by Kocku von
Stuckrad, 2006; str. 1466.

31

Prisđllian, rani hrišćanski biskup u Avili, Španija (340-385), prvi jeretik koji je iskusio najtežu kaznu.
Pogubljen je 385. godine u Triru, današnja Nemačka, a tada Belgija. Živeo je kao rigorozni asket i
osnovao je Priscilianizam, neortodoksnu doktrinu koja je opstala i u VI veku. Smatra se da je ova jeres
nastala iz doktrina Gnostika i Manihejaca. Pobornik ove dok-trine bio je i Marcus, Egipćanin iz Memfisa.
Pokret je funkcionisao kao kvazi tajno društvo. Izvor: Encyclopedia Britannica, El. izdanje, 2006.

32

[Fusnota 3: Albert Pajk. Supstanca, ili Vrlo Svoja, čija manifestacija je AIohayim.]