Page 538 - Albert Pike - Moral i Dogma

sveprožimajuća duša ili sklonost mišljenju i, na kraju, kao spoljašnja usmeravajuća Inteligencija.

Jonsko oživljavanje panteizma je bilo materijalističko. Pokretačka Snaga je postala neodvojiva od
materijalnog elementa, suptilnog, ali ipak vidljivog sastojka. S oblikom vazduha ili vatre, princip života
je bio povezan s najočiglednijom materijalnom mašinerijom prirode. Sve je, govorilo se, živo i puno
bogova. Čuda vulkana, magneta, oseke i tok plime, bili su najvažniji pokazatelji disanja ili kretanja
9
Velike Životinje Sveta. Neuočljivi eter Anaksimenesa nije imao nikakve posebne kvalitete, drugačije od
atmosferskog vazduha s kojim se lako mogao pobrkati, pa čak i Beskonačni Anaksimandera , mada lišen
10
ograničenja kvaliteta ili kvantiteta, bio je samo jedan idealan haos, lišen njegove surovosti i osporavanja.
On je bio neograničeno skladište Pleroma (izobilja), iz kojih je izveden beskrajni krug fenomenalnih
pojava. Pokretačka Sila je bila prepoznata u materijalnom, ali se nije jasno razlikovala od materijalnog.
Prostor, Vreme, Oblici, Brojevi i druga obična obličja ili osobine koje postoje samo kao atributi, bili su

tretirani kao supstance ili makar kao da poseduju stvarnu vezu sa stvarima kojima pripadaju, i sva stanja
materijalnog postojanja su smatrana kao da su izašla iz Pitagorine Monade.

Elejski filosofi nisu posmatrali koncepcije samo kao celine, već isključivo kao celinu, koja sama
11
poseduje stabilnost i izvesnost, a stvarnost je bezuspešno tražena u pojavama. Jedina realnost je bila
Misao. Sva stvarna postojanja sw, govorili su oni, mentalna postojanja; nepostojanje, budući daje
nepojmljivo samim timje nemoguće, a postojanje ispunjava širok raspon mišljenja i neodvojivo je od
svog izvršavanja; misao i njen objekt sujedno.

Ksenofan, ili Xenophanes, je koristio dvosmislen jezik primenjujući ga na materiju isto tako dobro kao i
na psihu, a ni za jednu nije bio posebno podoban. Drugim rečima on je iskoristio materi-jalne slike da bi
iskazao neko neodređeno značenje. U objavljivanju univerzalnog boga, on se obratio nebu kao vidljivoj
manifestaciji, nazivajući ga sferičnim. Termin je pozajmio iz materijalnog sveta. On je rekao da se Bog ne
kreće i da se kreće, da je ograničen i da nije ograničen. On čak nije ni po-kušavao da izrazi jasno ono što
nije moglo jasno da se pretpostavi priznajući, kaže Simplicius, da je takva spekulacija bila iznad fizike.
Permenides je primenio slično sredstvo upoređujući metafizičko božanstvo sa sferom ili toplotom,
skupinom ili kontinuitetom i tako nenamerno isključio njegove osnovne atribute.

Atomistička škola , deleći Sve na Materiju i Silu, smatrala je materiju nepromenljivom u njenom
12
konačnom određenju, mada beskrajno promenljivom u njenim posledičnim oblicima. Pripadnici te škole
su ukazivali na to da sve različitosti nastaju iz raznih kombinacija atoma, ali njima nije bio po-treban
pokretač ni upravljač atoma, izvan njih. Nema univerzalnog Razuma osim Večne Mehanike Neminovnosti,
kao one kod Pesnika. Čak, sumnjivo je da li je ikada postojalo vreme kada se za razum moglo reći da je
potpuno usnuo, da je stranac u svom vlastitom postojanju, osim u ovom, očiglednom materijalizmu.
Najranija razmišljanja o spoljnjem svetu, koja ga dovode u jedno zamišl-jeno spajanje s nama, pridaju,
bilo u elini ili u delovima, osećaj i volju koji pripadaju našim vlastitim dušama.

Anaksagora (Anaxagoras) je prihvatao da postoje najsitnije elementarne čestice, što je pri-hvatao i
13
Empedokle čijim kombinacijama nastaju svi materijalni fenomeni. Ali, on je smatrao da je Pokretačka
Snaga - Um, pa ipak, iako je on jasno shvatao nemogućnost da napreduje sa ilustracija-ma ili definicijama
van okvira osnovne vere, ili prostu negaciju materijalnosti, on ipak, nije mogao potpuno da pobegne od

težnje da prikaže prirodu te ne-materije ili uma, sa simbolima izvedenim iz tih fizičkih razmatranja koja
su ga opredelila da ih svrsta u izdvojenu kategoriju. Bilo kao ljudski razum ili kao regulatorni Princip
prirode, on je smatrao da je um drugačiji od svega ostalog po karakteru i efektima, i da se zbog toga mora
obavezno razlikovati po suštinskom sastavu. Um nije bio Materija ni Sila spojena s materijom, ni