Page 545 - Albert Pike - Moral i Dogma

kroz iskustvo, odredio je neki akter koji je izvan nas, naša sreća je tesno zavisna od odnosa spoljnog
Sveta i od moralnog karaktera njegovog Vladara.

Tada, odjednom, iskrsava sledeći problem: Bog Prirode mora biti Jedan u Njegov karakter se ne može
sumnjati da je on drugačiji, osim dobar. Odakle onda dolazi zlo o kojoj svest mora obavezno da prethodi
ili da prati čovekov moralni razvoj? Ljudsko mišljenje o ovoj temi je bujalo i teklo izme-đu dva
kontradiktorna ekstrema, od kojih se jedan čini kao nekonzistentan s Božijom Svemoći, a drugi s
Njegovim dobročinstvom. Ako Bog, kaže se, jeste savršeno mudar i dobar, onda zlo mora da izvire iz
nekog nezavisnog i neprijateljskog principa: ako su, sa druge strane, svi činioci podređeni Jednom, teško
je, ako zlo zaista postoji, ako uopšte postoji takvo nešto kao što je Zlo, izbeći greh i pripisati Bogu da je
njegov Tvorac.

Priznavanje moralnog i fizičkog dualizma u prirodi je bilo suprotno doktrini Božanskog Jedinstva. Mnogi
Drevni mislioci su smatrali da je apsurd zamišljati jedno Vrhovno Biće, poput Homerovog Jove
(Jupitera), koje raspodeljuje dobro i zlo iz dve urne. Oni su ga zato zamenili, kao što smo već videli,
doktrinom o dva posebna i večna principa. Neki su nalazili da uzrok zla pripada nesavršenosti materije i

mesa, bez objašnjenja zašto Bog nije njegov uzrok, dok su drugi personifiko-vali neophodan činilac i
maštovito izmislili Princip Zla, pitanje čije je poreklo zaista uključivalo sve poteškoće prvobitnog
problema, ali čije postojanje, kada je jednom postalo kao dato, bilo je dovoljno kao popularno rešenje
misterije, jer se očekivalo da poteškoće više neće postojati kada se odgurnu samo za jedan korak dalje,
kao poteškoća zamišljanja da svet stoji na jednom slonu, koja je trebalo da nestane onog trenutka kada se
kaže da slon stoji na kornjači.

Jednostavnije i verovatno jedno starije saznanje, smatralo je samo jednog Boga za Tvorca svega. Ja
stvaram svetlost, kaže Johova i stvaram tamu; Ja sam uzrok napretka i stvaram zlo; Ja, Gospod, činim
sve te stvari. Celo čovečanstvo, kaže Maksimus Tyrius , složilo se dapostoji samojedan Univerzalni
24
Kralj i Otac i da su mnogi bogovi Njegova Deca. Nema ničeg nemogućeg u pretpostavci da je prvobitna
ideja bila da postoji samo jedan Bog. Nejasan osećaj Jedinstva Prirode, pomešan s nejasnim opažajem
sve-prožimajućeg Duhovnog Suštastva, bio je naglašen u najranijim manifestacijama Ljudskog Uma.
Svuda je postojalo nejasno sećanje, nesigurno i ograničeno, na prvobitnu istinu koju je Bog dao prvom
čoveku.

Božanstvo je u Starom Zavetu svuda predstavljano kao direktni tvorac Zla jer je dodelilo čove-ku zao i
lažljiv duh, otvrdnjujući srce Faraona zlobom, kažnjava sve ljude zbog greha jednog čove-ka. Primitivna
koncepcija surovosti koja nadvladava Božanstvu milost, može jedino da se opravda nameravanim činom
ljudskog žrtvovanja, koji je i izveden, od Abrahama i Jephthaha . Nije bila retkost, u svim dobima ili
25
zemljama sveta, da su ljudi shvatali postojanje Boga, bez ikakvog pret-hodnog vrednovanja Njegovog
dostojanstva. Uzroci za oba, za dobro i zlo, odnose se na određene misteriozne centre kojima svako
dodeljuje one atribute kakvi odgovaraju njegovom vlastitom inte-lektu i napretku civilizacije. Odatle

potiče pripisivanje osećanja surevnjivosti i zavisti Božanstva. Odatle su uvredene Eskulapove veštine
lečenja i Prometejeva krađa vatre (od Bogova). Sam duh Prirode, personifikovan u Orfeju, Tantalu ili
26
Phineus , trebalo je da kroz njih budu ubijen, priko-van ili oslepljen, jer su ovi previše slobodno objavili
27
Božanske Misterije čovečanstvu. Ta Božanska Zavidnost još postoji, u izmenjenom obliku, i menja se
zavisno sa okolnostima. Kod Hesioda, ona se pojavljuje u najnižem obliku ljudske zloćudnosti . U Bogu
28
Mojsija to je ljubomora za kršenje autokratske moći, potvrda za političku izdaju, pa čak i kazne,
predviđene za obožavanje drugih bogova, često su se činile da su pre naređene iz ljubomornog odnosa u
Božanstvu prema Njegovoj vlastitoj veličini, nego zbog nemoralnosti i degradirane prorode samog