Page 543 - Albert Pike - Moral i Dogma

mudrost i blagosiljana Ijubav, sjedinjene.

... Od prvih

Dana njegova božanska Ijubavje postojana,

Njegovo divljenje; i sve do kraja vremena,

I ono čemu se On divio i voleo,

Njegov osmeh životaje pretvorio u postojanje" .
21

Mislioci sa visokodostojnog Istoka, koji su shvatili ideju o Večnom Biću kao nadmoćnom u svim stanjima
i promenama, koje u njegovoj samodovoljnosti uživa u mnoštvu uzvišenih i poje-dinačnih blagoslova, bili
su navedeni da istraže očiglednu protivrečnost činjenica kreacije sveta. Zašto je On, pitaju se oni, kome
ništa nije bilo potrebno izvan Njega da bi ispunio svoje već posto-jeće Savršenstvo, istupio je iz Svog
neotkrivenog i savršenog postojanja, i postao otelotvoren u pro-menljivu prirodu? Rešenje za ovaj
problem bila je Ljubav. Veličanstveno Biče je videlo lepotu svoje koncepcije, koja je boravila u Njemu
samom od početka, Maia , ili ljupkosti Prirode, odjednom je postala klica strasti i izvor svetova. Ljubav
22
je postala univerzalni roditelj, kada je Božanstvo, ranije daleko i neshvatljivo, postalo idealno izdvojeno
u biče koje voli i koje se voli.

I ovde se, opet, ponavlja drevna poteškoča: da je u bilo kom ranijem periodu je ova kreacija na-stala, več
je jedna večnost pre toga prošla, tokom koje Bog, boraveči osamljen u Svom besprekornom jedinstvu,
nije imao nikakav objekt za Svoju ljubav. I sama ta reč ljubav implicira nam postojanje nečega prema
čemu se ljubav usmerava. Pošto mi ne možemo da shvatimo ljubav pri nepostojanju nečega što bismo da
volimo, opet se vračamo na tu tačku da ako je ljubav božje suštastvo, a On je ne-promenljiv, da je ista
potreba Njegove prirode, pod pretpostavkom da je ona prouzrokovala kreaciju, morala oduvek da postoji
u Njegovom postojanju bez objekta koji bi On voleo - nemoguča, i tako, taj Univerzum je sigurno morao
da koegzistira u Njemu.

Pitanja: kako i zašto postoji zlo u Univerzumu?; Kako njegovo postojanje uskladiti sa postoje-čom
mudrošču i dobrotom svemoćnog Boga i, koliko je čovek slobodan akter ili je upravljan neu-moljivom
potrebom ili sudbinom, su dvostrana. Na jednoj strani su to pitanja o osobinama i atribu-tima Boga; jer
moramo izneti zaključak o Njegovoj moralnoj prirodi iz Njegovog načina upravljanja Univerzumom i ta
pitanja su stalno podrazumevala razmatranje Njegove intelektualne prirode; i na drugoj - ona se direktno
odnose na moralnu odgovornost i stoga na sudbinu čoveka. Pošto su sva pitanja važna za obe strane, bila
su široko razmatrana u svim periodima sveta i nema sumnje da su pritiskala čoveka više nego sva druga
pitanja, i bez sumnje su podsticala čoveka da se trudi da spo-zna duboku misteriju Prirode i način

Postojanja i delovanje jednog neshvatljivog Boga.

I uz ova pitanja, iskrsavaju i neka druga: da li Božanstvo upravlja Univerzumom čvrstim i ne-
promenljivim zakonima ili posebnim Proviđenjem i posredovanjem, tako da On bude podstaknut da

promeni svoj pravac i rezultate ljudske aktivnosti sa njihovim molitvama i preklinjanjima?

Sam Bog je svemoćan, ali ljudska duša je u svim dobima potvrđivala svoj zahtev da bude smatrana delom
Božanske. Čistota duha, kaže Van Helmont , iskazanaje kroz energiju i efikasnost volje. Bogje svojom
23
beskonačnom voljom kreirao Univerzum i ista ta moć, u manjem stepenu, ograničena manje ili više