Page 548 - Albert Pike - Moral i Dogma

ikona u različitim vremenima sveta. Njihova maksima se još uvek drži u potpunosti jer, obožavanje idola,
to jest bujna mašta, ako nije izvor sveg zla, ipak je uzrok mnogih i ona široko do-minira sada, kao što je
uvek bilo. Ljudi su oduvek prihvatali obožavanje slikovitih maštarija iz svoje sopstvene mašte.

Ljudska mudrost je uvek ograničena i pogrešna, čak i ispravno mišljenje je samo nešto posred-no između
neznanja i znanja. Normalno stanje čoveka je stanje napretka. Filosofija je vrsta putova-nja, uvek se uči i
nikad ne stiže do ideala savršenstva istine. Mason bi trebalo, kao i mudri Sokrat, da prihvati skromnu
titulu Ijubitelja mudrosti; jer on mora uvek da teži nečemu mnogo sjajnijem nego što on jeste, nečemu što
je izvan njegovog dometa, što on želi da učini večno svojim vlastitim.

Filosofska senzualnost postala je tako pridružena poetskoj i religijskoj, pod jasnim imenom Ljubavi. Pre
rođenja Filosofije, Ljubav je imala ograničeno i neodgovarajuče uvažavanje. Ona, najmoćnija i starija od
svih bogova, savremenik sa postojanjem religije i sveta, koja se zaista oseća bez svesti, ali nije bila
vredna poštovanja i nije direktno slavljena u himnama ili paenima . U starim danima neznanja, teško da je
33
bila shvatana. U nadi da bi ona mogla da izvrši svoj pravi uticaj na re-ligiju i filosofiju, bilo je
neophodno da Bog Prirode prestane da bude Bog užasa, personifikacija same Moći ili proizvoljne Volje,

čista i odlučna Inteligencija, donosilac zla i neumoljiv Juda. Filosofija Platona, u kojoj je ova optužba
postala zauvek uspostavljena, bila je izrazito izmirenje s Ljubavlju. Kod njega, inspiracija Ljubavi je
prvo obasjavanje svetlom umetnosti i njeno davanje čovečanstvu i ne samo umetnosti samog postojanja,
već nebeske umetnosti mudrosti, koja podržava Univerzum. Ona inspiriše i stvara dela i uzvišenu
samosvest. Bez nje ni Država ni pojedinci ne bi mogli da urade ništa lepo ni veliko. Ljubav je naš
najbolji vodič, saveznik, privrženik i spasitelj, ukras i otac svih stvari, ljudskih i božanskih i ona s
božanskom harmonijom večno teši umove čoveka i bogova.

Čovek je sposoban za višu Ljubav, koja, venčavajući um sa umom i sa Univerzumom, iskazuje sve što je
najuzvišenije u njegovim osobinama i uzdiže ga iznad sebe. Ova viša ljubav nije ni smrtna ni
besmrtna, već moć koja je između ljudske i Božanske, koja ispunjava moćni međuprostor i povezuje
Univerzum za-jedno. Ona je najvažnija među onim nebeskim emisarima, koji prenose bogovima molitve
čoveka i vraća nazad čoveku darove bogova. Onaje večno siromašna i dalekoje od toga da bude lepa kao
štoje čovečan-stvo zamišlja, jer je zapuštena i nemoćna. Ona leti nisko iznad zemlje, beskućnik i
bosonoga, spava pred vratima bezpokrivača, ipo ulicama, bez nadstrešnice, i posedovalaje, dosada, tu
majčinsku prirodu jer je pratilac mladih. Ipak, deleći ono štoje od njenog oca, ona večno kombinuje da
dobije stvari koje su dobre i lepe, onaje bezstraha, nagla ijaka, uvek pronalazi neke noveputeve, striktno
obazriva i puna inventivne dovitljivosti. Filosofje kroz celo svojepostojanje moćni čarobnjak i suptilni
sofista.

Ideal cilja Platonizma, kao nauke, bio je da se u razmišljanju dopre do onoga o čemu zemlja ne daje jasan
prikaz ili odgovarajuće upoređenje, do Vrhovnog Prototipa svih lepota, čistog i neza-gađenog s ljudskom
izmešanošću mesa ili izgleda, do samog Božanskog Prauzroka. Onom, koji je toliko osposobljen, dato je

to isključivo pravo da iznese ne samo proste slike i senke vrline, već samu vrlinu, pošto je bio upućen ne
u senke, već u istinu i pošto je doneo i izneo i odgajio potomke vrline, taj postaje prijatelj Boga i, onoliko
koliko ta privilegija može da pripadne bilo kom ljudskom biću, dobija besmrtnost.

Sokrat je verovao, kao i Heraklit, u Univerzalni Razum koji prožima sve stvari i sve umove i koji
posledično otkriva sebe u idejama. On je stoga tražio istinu u opštem mišljenju i spoznao je, u kontak-
tima uma sa umom, jednu od najvećih prednosti mudrosti i najmoćnije sredstvo napretka. On je vero-vao
da je prava mudrost ostvariva ideja i da su moralna ubeđenja uma, te večne instinkte