Page 559 - Albert Pike - Moral i Dogma

sve nas, podržala nas, podržala sve, načinila naše telo, ne jednim činom, već serijom činova postojanja
tokom neizmernog protoka godina - jer ljudsko telo je rezultanta svih kreiranih stvari - načinila je naš
duh, našu misao, svest, dopadljivosti, dušu, volju i svima dala prirodni način za delovanja, dala svakom
više njegovih ciljeva. Samosvest nas tako vodi ka svesti Boga ili bar ka svesti beskonačnog Boga. To je
najviši dokaz našeg vlastitog postojanja i to je najviši dokaz o Njemu.

Ako uopšte postoji Bog, On mora da bude sveprisutan u prostoru. Iza svake Zvezde On mora da postoji,
kao što je On ovde. Ne može da postoji čestica u sunčanom zraku, ni mala ćelija života koju tek
mikroskop pokazuje u semenoj spori mahovine, a da On nije tu.

Takođe, On mora da je svuda prisutan u vremenu. Nema ni jedne sekunde vremena pre nego što zvezde
počnu da svetle, da Bog nije u toj sekundi. U najudaljenijim nebeskim tačkama u Orionovom pojasu i u
42
svakoj od miliona zvezda koje ljudi naseljavaju nema ni kvadratnog centimetra krečnja-ka gde Bog nije
prisutan. On je u najmanje zamislivom ili čak u nezamislivo malom deliću vremena, i u svakoj sekundi
njenog ogromnog i nezamislivog trajanja. Njegovo Ovde podudara se s Celim Kosmosom, Njegovo Sada
je vršnjak sa Svim Vremenima.

Kroz ceo ovaj Kosmos, u svom tom Vremenu, Njegovo Biće se širi, rasprostire se nepodeljeno, deluje, ne
trošeći se. Bog je, u svoj svojoj Beskonačnosti, savršeno moćan, mudar, pravedan i voli ceo svet.
Njegovo postojanje je beskonačna aktivnost stvaranja i Njegovo davanje sebe Svetu. Biće sveta je

postajanje, kreiranje bića i nastavljanje. Tako je sada, tako je bilo pre neizračunljivo i
nezamislivo mnogo miliona doba.

44
43
Sve ovo je filosofija, neizbežni zaključak ljudskog mišljenja. To nije mišljenje Koleriđža ili Kanta , već
njihove nauke, ne onoga što su oni nagađali, već onoga što su znali.
U moći tog boravka Boga u materiji, mi kažemo da je svet Njegovo otkrovenje, njeno postojanje je prikaz

Njega. On je u Svom radu. Mnogostruke aktivnosti Univerzuma su samo Njegov oblik de-lovanja, i sve
materijalne stvari su u vezi s Njim. Sve raste, kreće se i živi u Njemu, samo preko Njega i samo na taj
način. Neka se On izvuče iz prostora ispunjenog bilo čime, i taj prestaje da postoji. Neka on izvuče bilo
koju osobinu Njegove prirode iz bilo čega i to prestaje da postoji. Sve mora da bitiše u Njemu, on je u
svemu i prevazilazi sve.

Neuspeh imaginativnih religija da postanu filosofija, ne sprećava da filosofija koincidira s pra-vom
religijom. Filosofija, ili pre njen objekat rada, božanski poredak Univerzuma je intelektual-ni vodič
neophodan religioznim osećanjima. Dok istražuje prave odnose konačnog, ona ostvaruje stalni napredak i
samokorigujuću meru savršenog zakona Jevanđelja Ljubavi i Slobode, i načine uvođenja duhovnosti te
otkrivene religije. Ona uspostavlja zakon razjašnjavanjem njegovih uslova, ona navodi duh da vidi svoj
put popravljanja života i povećanja sreće. Dok je religija bila stacionarna, nauka nije mogla da deluje
sama i kada je obema dopušteno da budu napredne, njihov interes i cilj su postali poistovećeni. Aristotel
je počeo da pokazuje kako religija može da bude uspostavljena na intelektualnim osnovama; ali osnova
koju je on postavio bila je previše uska. Bekon, dajući fiiosofiji konačan cilj i metod, dao joj je
istovremeno sigurniju i samorastuću osnovu za njen dalji rast. Naš stav je da su intelektualna bića
okružena ograničenjima i pošto su ova poslednja stalna, ona imaju za inteligenciju praktično vrednost
zakona u čijem istraživanju i primeni je sadržan taj prividno be-skrajni galop intelektualnog i moralnog
napretka koji pokreće i oplemenjuje osećanje religije. Titula Sveca je obično čuvana za one koji su se
hvalili preziranjem filosofije, zbog čega se vera saplitala, a osećanja su je pogrešno vodila, sve dok

znanje nije postalo, po količini i kvalitetu, dovoljno prisutno da pročisti veru i obezbedi korisno