Page 558 - Albert Pike - Moral i Dogma

Svet je celina koja ima svoju harmoniju, jer, Bog, koji je Jedan, ne može da napravi ništa što nije potpuno
i harmonično delo. Harmonija Univerzuma odgovara jedinstvu Boga, kao što je neodre-đen kvantitet
nepotpun znak beskonačnosti Boga. Reći da je Univerzum Bog, isto je što i priznati samo postojanje
sveta, a poreći Boga. Dajte mu ime koje god želite, ali to je u osnovi ateizam. Sa druge strane,
pretpostaviti da je Univerzum Božja praznina i da je On potpuno odvojen od njega, neodrživa je i gotovo
nemoguća apstrakcija. Razlikovanje nije razdvajanje. Ja ih razlikujem, ali ne razdvajam sebe od svojih
osobina i posledica. Tako, Bog nije Univerzum, mada je On svuda prisu-tan, duhom i istinom.

Nama, kao i Platonu, apsolutna istina je u Bogu. Ona je Sam Bog u jednoj od Njegovih faza. U Bogu su,
kao njihovom izvorištu, nepromenljivi principi stvarnosti i razumevanja. U Njemu, stvari trenutno
dobijaju svoje postojanje i svoju razumljivost. Učestvovanjem u Božanskom razumu naš razum dobija
nešto od Apsolutnog. Svako rasuđivanje razuma obavija obavezno istina i svaka oba-vezna istina

pretpostavlja nužnost Postojanja.

Tako, iz svakog pravca - metafizike, estetike i moralnosti iznad svega, mi se uzdižemo do istog Principa,
opšteg centra i najviše osnove svih istina, sve lepote i svega dobrog. Istina, Lepota, Dobro samo su

različita otkrovenja istog Bića. Tako dolazimo do praga religije u zajedništvu s velikim filosofima koji su
sve proglasili Bogom i, istovremeno, sa religijama koje su prekrile zemlju i koje sve počivaju na svetim
temeljima prirodne religije. Na toj religiji koja nam otkriva prirodnu sve-tlost datu svim ljudima, bez
pomoći pojedinačnog otkrovenja. Sve dok filosofija ne dospe u religiju, ona je ispod svih verovanja, čak
i onih najnesavršenijih, jer ona barem daje čoveku Oca, Svedoka, Utešitelja, Sudiju. Sa religijom,
filosofija povezuje sebe sa čovečanstvom, koje, od jedne do druge tač-ke sveta, stremi prema Bogu, koja
veruje i nada se u Boga. Filosofija sadrži u sebi opštu osnovu svih religioznih verovanja. Ona, takoreći,
pozajmljuje od njih njihove principe i vraća ih njima obavijene svetlošću, uzdignute iznad neizvesnosti i
obezbeđene od svih napada.

Iz potrebe Njegove Prirode, Beskonačno Biće mora da kreira i da čuva Smrtna bića i Smrtnim bićima
mora, u njihovim oblicima, da pruža i da im prenosi iz Svoje vlastite vrste. Ne možemo da razumemo
nijednu konačnu stvar koja postoji bez Boga, kao Beskonačne osnove za nju, pa ni o Bogu koji postoji bez
nečega. Bog je neophodan logički uslov za svet, njemu potreban uzrok, svet je neophodni logički uslov za
Boga, Njemu potrebna posledica. U skladu je sa Njegovom Beskrajnom Savršenošću da kreira i da zatim
održava, čuva i blagosilja sve ono što On stvori. To je zaključak mo-derne metafizičke nauke. Tok
filosofije se iscrpljuje od Aristotela do Hegela, i prekida se zaključno s njim, zatim se ponovo okreće ka
prastarim poteškoćama. Ako je u Njegovoj prirodi da kreira - ako ne možemo da shvatimo Njegovo
postojanje, kao samog, bez kreiranja, bez kreiranog, tada bi ono što je On stvorio bilo koegzistirajuće s
Njim. Da je On mogao da postoji i jedan trenutak, a da ne kreira, On je to takođe mogao, u bezbroju

večnosti. I, tako, ponovo, vraća se posredno do nas stara doktrina o Bogu, Duši Univerzuma koja
koegzistira s njim. Jer, ono što je On stvorio ima početak, i bez obzira na to koliko davno je kreiranje
nastalo, jedna večnost je već protekla. Raspon između počinjanja i rcepočinjanja je beskonačan.

Ali u neke stvari možemo biti sigurni. Mi smo svesni sebe - ako ne sebe kao supstance, onda barem kao
Moći da postojimo, da radimo, da patimo. Svesni smo sebe, ne sebe kao da smo potpuno samonastali ili
da smo samopostojeći već samo kao zavisni, prvo u postojanju i od tada, uz večnu podršku.

Među osnovnim idejama svesti, koje su neodvojive od nje, i kao atomi samosvesti, nalazimo ideju o
Bogu. Pažljivo ispitana od intelekta koji je istražuje, to je ideja o Bogu kao beskonačnom, savršeno
moćnom, mudrom, pravednom, svevolećem, svetom i apsolutnom biću bez granica. Ona je nas stvorila,