Page 572 - Albert Pike - Moral i Dogma

apstrakcije u kojoj su fizički oblici samo sličnost i približnost; razvili su ideje aksiomske metode koje se
koriste i danas. Velika imena u ovoj oblasti su bili: Tales iz Mileta, jedan od 7 mudraca sveta i za koga
Aristotel kaže da je prvi grčki filosof; Platon, osnivač Akademije u Atini, i onaj koji je razliko-vao čistu i
primenjenu matematiku; Pitagora, za kojeg Aristotel kaže da je njegova teorija pokrenula matematiku;
Euklid, Aleksandrijac, pisac 13 knjiga o geometriji i teoriji brojeva; Arhimed iz Sirakuze, veliki
matematičar i savetnik kralja Hiero; i dr. Izvor. Greece Geometry from Thales to Euclid; George Johnson
Allman; London; 1889.

41

Sholasticizam je metod kritičke misli koji je dominirao u učenju akademika, sholasta ili predavača u
srednjovekovnim školama i univerzitetima Evrope od 1100-1700. i program primene tog metoda jasnog
izražavanja dogme u jednom rastu-ćem pluralističkom kontekstu. Poreklo se može locirati u Hrišćanskim
manastirskim školama i ranim evropskim univerzi-tetima. Prvi univerziteti su bili u Italiji, Francuskoj,
Španiji i Engleskoj, krajem XI veka. Na njima su izučavane umetnosti, zakoni, medicina i teologija.

Sholasticizam nije toliko filosofija ili teologija koliko metod ili oblik učenja, jer on stavlja naglasak na
dijalektičko razumevanje za proširenje znanja kroz zaključivanje i razrešenje suprotnosti. Sholastička
misao je takođe poznata po rigoroznoj konceptualnoj analizi i pažljivom utvrđivanju suprotnosti, u
razrešenju vere razuma. Izraz je korišćen da označi i metod i sistem. Primenjivan je na teologiju kao i na
filosofiju. Sholastička teologija je drugačija od Patrijarške teologije s jedne strane, i pozitivne teologije s
druge. Obrazovani su pravili razliku između theologia speculativa sive scholastica i theologiapositiva.
Kao program, sholasticizam je započeo kao pokušaj harmonizacije delova srednjovekov-nih Hriščanskih
mislilaca: da se harmonizuju brojni autoriteti s njihovim znanjima, i da se pomire Hrišćanska teologija
s klasičnom i antičkom filosofijom, posebno Aristotela ali i Neoplatonizma. Remek delo T. Akvinskog
Summa Theologica, je smatrano kao vrh sholastičke, srednjovekovne i Hrišćanske filosofije, koje je
Akvinski počeo da piše dok je bio uprav-nik škole studium provinciale u Santa Sabina u Romu, koja je
prethodnik pontifskog Univerziteta . Najvažniji predstavni-ci sholasticizma su Thomas Aquinas, Anselm

od Canterberija, Peter Abelard, Alexander Hales, Albertus Magnus, Duns Scotus, William Ockham,
Bonaventure i dr. Izvor: The Catholic Encyclopedia, Charles G. Herbermann Vol XIII; 2005 str. 1209.; i,
Encyclopedia Svetog T. Akvinskog, Angelicum Britannica; XI Ed.; 1911; Vol. XXIV; str. 346.

42

Orionov Pojas se sastoji od tri svetle zvezde Alnitak, Alnilam i Mintaka. Preko njih se najlakše zapaža

konstelacija Orion. Ove zvezde leže gotovo u pravoj liniji, pa se mogu shvatiti i kao pojas lovca. Alnitak
je trostruki zvezdani sistem, istočno, na pojasu Oriona, 736 svetlosnih godina od zemlje. Oko 100.000
puta je sjajniji od Sunca. Alnilam je na oko 1340 svetlosnih godina daleko od zemlje i oko 375.000 puta
je sjajniji od sunca. Inače je velika, plava, super zvezda. Mintaka je udaljena oko 915 svetlosnih godina, i
oko 90.000 puta sjajnija od Sunca. To je dvostruka zvezda. Obe zvezde kruže jedna oko druge svakih 573
dana. Na Arapskom Alnilam znači niska bisera, Mintaka znači pojas. Ove tri zvezde se takođe nazivaju i
Tri Kralja, ili Mudraca. Izvor: Cambridge lllustrated Dictionary of Astronomy; Jacqueline Mitton; 2007;
str. 9.

43

Coleridge, Samuel Taylor 1772-1834, engleski lirski pesnik, kritičar i filosof. Njegova Lirika i Balade,
napisana zajedno s Williamom Wordsworthom, oglasila je nastanak pokreta engleskog romantizma, a
njegova Biographia Literaria je naj-važnije delo opšte literature kritike nastalo u engleskom
romantičarskom periodu. Izvor: Encyclopaedia Britannica, 2006, elektronsko izdanje.