Page 576 - Albert Pike - Moral i Dogma

nesavršenostima, mnogo manje na zemlji zemaljsko, nego ono Sokratovo, Platonovo, Senekino ili
Muhamedovo ili bilo kog drugog velikog moraliste i Reformatora sveta.

Ako su naši ciljevi bili u potpunosti kao Njegovi, bez brige za sebe i samoživo zadovoljstvo, ako su naše
misli, reči i dela bile potpuno korišćene za veliki rad dobročinstva u korist naše vrste - istin-ski rad koji
smo postavili ovde da ga obavimo - kakav je bio Njegov. Ako je naša priroda bila tako plemenita i nežna
kao Njegova i ako su društvo, zemlja, rođaci, prijateljstva i dom, bili toliko dragi nama kao što su bili
Njemu, trebalo bi odmah da budemo oslobođeni barem preko polovine teškoća, bolesti i bolova u našim
životima. Iskrena sklonost prema poštenju, umesto ličnog interesa, iskreno lično unapređenje i lično
poboljšanje, umesto stalnog podsticanja dobrog mišljenja od drugih, iskre-ni ciljevi i namere, umesto
neodgovarajućih ciljeva kojima se teži i pristupa sporednim i nepoštenim putevima, oslobodiće naša
razmišljanja o brojnim neprijatnim i iritirajućim pitanjima.

Masonerija ne zahteva da oponašamo Njega, da se odričemo plemenitih i lepih sklonosti naših karaktera,
sreće, naših očekivanih nagrada ljubavi i poštovanju od ljudi, da preziremo sebe, da se odreknemo
samopoštovanja, pravednog i razumnog osećanja naših vrlina i zasluga, naše sopstvene ispravnosti prema

sopstvenim vrlinama, već da se odreknemo naših poroka, strasti, naših zabluda samoobmanjivanja
laskanjem sebi, da se odreknemo svih naših prednosti nad drugima, koje jačaju samo žrtvovanjem našeg
unutrašnjeg integriteta ili uz brižnost i malo suzdržavanja u ponašanju, da izaberemo i sačuvamo bolji deo
sebe i da se čuvamo i pustimo da se lošiji deo brine sam o sebi, da sačuvamo dobru svest i da pustimo da
mišljenja dolaze i prolaze kako im drago, da se odreknemo visokog samopoštovanja i da loša
samozadovoljnost nestane. Da sačuvamo unutrašnju sreću i da nadmoćnost nad drugima ima podređeno
mesto, da odbacimo našu sebičnost i tu večnu zebnju šta sve treba da imamo i šta će ljudi misliti o nama i
da budemo zadovoljni celinom Božijih velikih milosti i da tako budemo srećni. Prevelika opčinjenost
sobom i razmišljanje o sebi, uvek je kamen spoticanja jer pokreće pitanja, zamke i poteškoće oko nas,
zatamnjuje put Proviđenja i čini svet mnogo manje srećnim mestom za nas nego što bi on mogao da bude.

Isto kako je On predavao, tako i Masonerija podučava privrženost našim rođacima, nežnost prema našim
prijateljima, ljubaznost i opraštanje prema slabijima, sažaljenje prema onima koji pate, oprost našim
neprijateljima. Posedovanje srdačne prirode i nežnog karaktera kao odela našeg života, za podnošenje
bola i muke i agonije, čak i smrti, smireno i svetom lepotom. Ona nas ne uči da se oblačimo u odela
uzdržanosti i ponosa, da ne marimo za svet kao da on nama ne znači ništa, da se povlačimo iz društva u
naše misli, jer to nije dobro i da shvatimo kako strpljivo možemo živeti u granicama našeg sopstvenog
sveta ili u tihoj zajednici s knjigama moćnih koji su umrli. Ni jedan čovek do sada nije našao mir ili
svetlost na taj način. Svaki odnos mržnje, prezira ili zanemarivanja prema čovečanstvu pun je
neprijatnosti i uznemirenosti. Ne treba da bude ničega drugog u vezama ljudi već da se oni vole, da

poštuju međusobne vrline, sažaljevaju i trpe njihove greške i oproste im uvrede. Mržnja prema
sopstvenim neprijateljima ne pomaže, ubistvo još manje. Ništa ne može po-moći u celom Univerzumu,
kao sažaljenje, oproštaj i ljubav prema njemu.

Ako bismo imali Njegovo plemenito i srdačno ponašanje, Njegovu ljubav i samilost za sve te greške i
uvrede, koliko mnogo muka bi, u nama i van nas, nestalo! Koliko depresivnih ljudi bismo mogli da
utešimo! Koliko problema u društvu bismo mogli da razrešimo! Koliko neprijateljstva da ublažimo!
Koliko čvorova misterija i nerazumevanja bismo mogli jednom rečju, izgovorenom u pro-stoj i sigurnoj
istini, da razmrsimo! Koliko bi teški putevi postali laki i koliko bi mučni putevi postali lakši! Mnoga
usamljena mesta postala bi srećna; mnoga mračna mesta bila bi ispunjena svetlošću.