Page 639 - Albert Pike - Moral i Dogma

Charlesa Edvarda i Henrija, prvi je kasnije postao Mladi Pretendent, a drugi, Kardinal Jorka, koji je
otišao 1724. u Rim. Godine 1728. posetio je Englesku i postao ukućanin porodice Vojvode od Argyle.
Niko nije imao važniju ulogu u istoriji Slobodnog zidarstva u osamnaestom veku od Chevalier Ramseya,
a uticaj njegovog mišljenja i učenja se još osećaju u visokim stepenima; i prihvaćen je u drugim
Obredima, na koje je Masonerija danas razgranata. On je autor Kadoša. Sa svo-jom neobičnom teorijom
Ramsey je, mnogo pre održavanja svog čuvenog govora pred Kraljem Francuske, u Loži, razvio
svoj Obred, od šest stepena. Odbacujući sve veze s Putujućim Arhitektima iz Koma, do Kamenorezaca iz
Nemačke i Operativnih Slobodnih zidara Engleske, on je težio plemićkom i viteškom poreklu Slobodnog

zidarstva, koje, po njemu, nije bilo bratstvo zasnovano na sistemu arhitekture, već samo na vojnim
moćima i religioznom entuzijazmu viteštva. U vezi s posledicama rada Ramseya u Slobodnom zidarstvu,
mislim da ne mogu da postoje dva mišljenja u dobronamernom umu. On je započeo izuča-vanje Masonske
nauke sa svim prednostima pravog klasičnog obrazovanja. Zaista, bio je daleko ispred svih
najobrazovanijih ljudi koji su, do tog vremena, imali interes za taj Red. Njegov uticaj je bio usmeren da
uzdigne duh Institucije i da pokaže svetu da je ona vredna istraživanja od obrazovanih umova. Historical
Relations of the Society of Freemasonry, koja je objavljena 1738. imala je čast da bude spaljena naredne
godine u Rimu od javnog izvršitelja, (dželata) po presudi Svete Kongregacije Inkvizicije. Izvor:
Encyclopedia of Freemasonry, Albert Galatin Mackey; 1874. g.; 627-631.

13

Shekhinah (Heb. nrDW; Šekina, boraviti) je Božansko Prisustvo, odnosi se uglavnom u rabinskoj
literaturi na potvr-đivanje prisutnosti Boga u svetu. Smatra se da je nastala, i da je preuzeta iz Kabale.
Shekhinah je Bog shvaćen kao svuda i uvek prisutan kao postojanje, posebno u ovosvetovnom kontekstu:
On posvećuje mesto, stvar, pojeđinca ili ceo narod - otkrovenje Svetog među profanima. Ponekad se,
međutim, jednostavno koristi kao alternativan način obraćanja samom Bogu, kao Sveti Jedini
Blagosloveni je On ili Milostivi Jedini je On. Na primer u stihu, Za Bogom svojim ti ćeš ići ...
(Knj. Propovednika 13:5), a Talmud se pita: A, da lije moguće čoveku da ide iza ŠekineL.. Ovo znači da

čovek treba da emulira vr-line Svetog Blagoslovenog. Time se iskazuje samo figurativnost a ne neki
poseban aspekt Boga. Najčešći oblik prikazivanja Šekine je svetlost. Takođe, upotrebljava se kao zamena
za Tetragramaton. Pojavljivanje Šekine se pominje u Tabenakulu u Hramu u Jerusalimu. Takođe, kada se
ljudi javno mole, kaže se kada se okupi desetoro Ijudi u molitvi, Šekinaje sa njima ili ... isa trojicomje
sudija, kada oni sude; i u Talmudu se kaže, Šekina boravipored kreveta bolesnog. Onaj koji daje
milostinju i ima milosrđe, dostojan je da je prima. Šekinu poseduju harizmatični pojedinci i smatra se da
boravi u posebnim pojedin-cima, da boravi u mudrima i hrabrima. Jevrejski srednjovekovni filosofi su
izbegavali svako antropomorfijsko tumačenje ovog koncepta, i naveliko su ukazivali da se Šekina ne
odnosi samo na Boga, ni na neki deo Njegovog Suštastva, već na neke celine stvorene od Boga. Gaon,
rabin kaže da je the Šekina identična sa kevod ha-Shem (Sjaj Boga), koji je posrednik izme-đu Boga i
čoveka, tokom proročkih iskustava, koji ponekad dobija ljudski izgled. U Kabali, osnovni elementi
kabalističkog koncepta Šekine nalaze se u ranim kabalističkim radovima, Sefer ha-Bahir, u kojem je
Shekhinah bila, ili Malkhut, opisana kao kći ili princeza, ženski princip, u svetu božanskih Sefirota. Ovi
motivi su bili razvijeni u kabalističkim krugovima u XII i XIII veku, i bili su izmešani s filosofskim
idejama u radovima Gerona i Abrahama Abulafije; u radovima Isaka Slepog, i Jakoba i Isaka, sinovi
Jakoba haKohena, Isaka Lurie.... Šekina je božanska sila najbliža kreiranom Svetu. Simbol Šekine je

odavno shvatan kao jedan primer jednakosti muškaraca i žena u Judaizmu. Zohar opisuje Šekinu kao
pasivan sud koji nema nikakav personalitet. Shodno tome, Šekina je poput rotirajućeg mača i za dobro i
za zlo. Izvor: Encyclopaedia Judaica, Second Edition; MacMillan, Thompson-Gale, 2007; Vol. XVIII; str.
440-444.