Page 646 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 646
Viteštva, u službi Kralja, ili na bilo kom drugom mestu Njegovogpoštovanja, i zbog toga se našao u
neprilici, ti ćeš mupomoći i podržati ga, u onome što ti možeš; i ako ti on zatraži tvoje stvari za njegov
opstanak, ti ćeš mu dati deo tih stvari, koliko god možeš, kao što ihje Bogdao tebi.
Milosrđe i Velikodušnost su još važnije osobine pravog i plemenitog Viteza, i takve su bile tokom svih
vremena; takva je bila i Milostivost koja je znak plemenite prirode - da se poštedi pobeđeni. Srčanost je
tada, u najvećoj meri, smirena jer mora da preobrati okrutnu snagu u blago osećanje samilosti i
sažaljenja; i ona nikada ne sija sjajnije, nego kada je obučena u čelik. Ratnik, sažaljiv, osvajaće i u miru i
ratu; i na dvostruk način, zadobiće pobedu s čašću. Najčuveniji ljudi na svetu su imali u sebi hrabrost i
saosećanje. Jedan preobraćeni neprijatelj vredi više od celog karavana zarobljenika iz Rimskog trijumfa.
Vrlina, Istina i Čast su tri Najvažnije osobine Viteza Sv. Andreje. Ti ćeš voleti Boga iznad svega i bićeš
nepokolebljiv u Veri, ponavljano je Vitezovima, kao njihova dužnost, i bićeš odan svom Suverenom
Gospodu i veran svojoj reći i zavetu. Takođe, ti nećeš sedeti na nekom mestu gde se donosi pogrešna
presuda bilo kome, prema tvom ličnom mišljenju.
Zakon nema tu moć da napadne nekog sa vrlinama, uspeh ne može savladati mudrog. Samo Vrlina i
Mudrost uzdižu i štite čoveka. Odelo Vrline je svetilište, tako sveto da se čak ni Vladari ne usuđuju da
udare na čoveka koji je njime odeven. Ono je livreja Kraljeva Neba. Ono nas štiti kada smo nenaoružani;
ono je oklop koji ne možemo da izgubimo, osim ako smo neverni sami prema sebi. Ono je zalog kojim
sebi obezbeđujemo Nebo, bez koga smo samo izgnanici koji ne mogu da tra-že zaštitu. Ne postoji ni
mudrost bez vrline, već samo mogućnost da ostvarimo sopstvenu propast.
Mirje blizu
Tamo gdeje glas Mudrosti našao dušu koja ga sluša.
Usred urlika mnogo jačih od zimskih oluja,
Vodomar već čuje glas proleća,
Koje muje već na krilima. 5
Ser Launcelot (jedan od vitezova Okruglog stola u legendi o Kralju Arturu) je smatrao da nijedna hra-
brost nije ravna Vrlini. Reč vrlina, ne označava samo uzdržanost, več u najvećoj meri muževnost, i time
uključuje u sebe ono što se u staro-engleskom nazivalo souffrance (smerna trpeljivost), strpljiva istrajnost
koja je poput smaragda, uvek krepka i svetleća. I, ta druga vrlina, droicture, poštenje, toliko je jaka i
moćna vrlina da preko nje sve zemaljske stvari postaju nepromenljive. Čak su i naši mačevi napravljeni
da nas podsećaju na Krst i ti, i kao bilo ko od nas, treba da živi da bi pokazao ko-liko čovek može da
izdrži a da ne umre. Jer, ovaj svet je mesto tuge i suza, velikog zla i stalne nesreće i, da bismo stekli
pravu čast u njemu, ne smemo dozvoliti da nam vrlina Viteza postane daleka, kao što su ljudi prijateljima
samo uslovno potrebni; ne smemo dozvoliti da ne bude dovoljno cenjena, i da nam postane samo obično
saznanje o njenom postojanju.
Ne smemo gledati uzrujano ili sa ljutnjom na one koji nas vređaju. To je nespojivo sa filosofijom i
posebno sa Božanskom Mudrošću koja treba da vodi svakog Vladara Sledbenika, da ne izneveri veliku
brigu o zlu koje prosti ljudi, bilo da su u odelu ili u krpama, mogu da nanesu hrabrima. Pomoć Boga i
ljubav naše Braće, počivaju na osnovama koje snaga mržnje ne može da sruši; sa njima i uz plemenitu
