Page 77 - Albert Pike - Moral i Dogma

celine društva i da je nerazlučivo povezan s ostatkom svog roda. Ne samo aktivnosti, već volja i misli
drugog čoveka, deluju ili ometaju njegov uspeh, upravljaju njegovim potrebama, njegovim životom i
smrću, beščašćem ili čašću. Epidemije, fizičke i moralne, prenosive i kužne, javno mnjenje, opšte
zablude, entuzijazam i drugi veliki elektro-fenomeni i struje, moralni i inte-lektualni, pokreću univerzalna
osećanja. Glasanje jednog jedinog nepoznatog čoveka, iznošenjem sopstvene volje, neznanjem,
uobraženošću ili inatom, odlučuje na izborima i dovodi Nesposobnog ili Maleckog u Senat, uvlači zemlju
u rat, briše svu našu sreću, ubija naše sinove, poništava tekovine radnog veka, gura dalje bespomoćne, i
ovi odlaze, uz protivljenje sveg našeg intelekta, u grob.

Ova razmišljanja treba da nas nauče da je pravda i za nas i za druge, ista; da mi ne možemo da
određujemo svoje dužnosti matematičkim linijama išpartanim sa ugaonikom, već moramo ispuniti s njima
veliki krug koji pravi šestar; da je krug čovekoljublja granica, i da smo mi samo tačka u njegovom centru,

kapi u velikom Atlantiku, atom ili čestica privučena misterioznim zakonom koji nazivamo privlačenjem
prema svakom drugom atomu u masi; da fizičko i moralno blagostanje dru-gih, ne mogu biti nevažni nama;
moramo da imamo direktne i trenutne interese u javnom moralu i opštoj inteligenciji, u dobrobiti i fizičkoj
dobrobiti svih ljudi. Neznanje naroda, njegovo prosjačenje i siromaštvo i posledična degradacija, i
surovo postupanje s njim i demoralizacija, sve su to bolesti; i mi ne možemo da se uzdignemo dovoljno
visoko iznad naroda, niti da se sklonimo od njega potpu-no, da bismo izbegli mijazmično okuženje i
velike magnetne struje.

Pravda je posebno neophodna narodu. Nepravedna Država je prokleta od Boga, na nesreću i na propast.
To je učenje Večne Mudrosti i istorije. Pravednost uzdiže državu ali nepravednost je njeno poniženje.
Tronje uspostavljen uzPravednost. Neka usne Vladara izgovore rečenicu kojaje Božanska; i njegova usta
neće pogrešiti u presudi!. Država koja dodaje sebi provinciju za provincijom kroz pre-varu i nasilje,
nasrtanjem na slabe i pljačkanjem njihovih građana, krši svoje sporazume i obaveze iz svojih ugovora, a
zakon, čast i pošteno poslovanje, zamenjuje hitnim zahtevom pohlepe i bednim naredbama politike i
prevare i podlim principima korisnosti, predodređena je na uništenje; jer, u tome, kao i kod pojedinca,
posledice nepravednog su neizbežne i večne.

Napisana je jedna presuda protiv svega što je nepošteno, napisana je od Boga u prirodi čoveka i u prirodi
Univerzuma, jer je ona u prirodi Beskonačnog Boga. Ništa nepravedno nije uspešno. Korist od nepravde
je gubitak, zadovoljstvo iz nje je patnja. Velika nepravda, čini se, često napreduje, ali njeno dostignuće su
poraz i sramota. Ako njena posledica prođe mimo izvršioca, ona pada na njegovu decu, i lomi ih. To je
filosofska, fizička i moralna istina u formi pretnje - da Bog posećuje grešne preko dece, u trećoj ili
četvrtoj generaciji onih koji su prekršili Njegov zakon. Nakon dužeg vremena, dan polaganja računa uvek
dolazi, i za državu i za pojedinca; i podlac je uvek prevario sebe i potvrđuje se njegov neuspeh.

Licemerje je poštovanje koje poroci i greške odaju vrlini i pravdi. Ono je Satana koja pokušava da se

obuče u anđeoske odore svetlosti. Ono je podjednako mrsko moralu, politici i religiji; čoveku i narodu.
Učiniti nepravdu, pod izgovorom jednakosti i poštenja, ukoriti porok javno a činiti ga privatno, zastupati
mišljenje milosrđa a oštro ga osuđivati, ispovedati principe masonskog dobro-činstva a zatvarati uši na
kukanje nesrećnika i vapaj mučenika; hvaliti inteligenciju naroda a stvarati zaveru da bude prevaren i
izdati ga zbog njegovog neznanja i prostote; blebetati o čistoti, poštenju i proneveriti; o časti, i odmah
podlo napustiti brod koji tone; o nezainteresovanosti, a prodati svoj glas za položaj i moć; sve su to
licemerja, učestala isto koliko su sramota i nečasnost. Ukrasti livreju Božjeg Suda a služiti Đavolu