Page 88 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 88
uticaj, njegovi su radni alati. Prijateljstvo i privlačenje koji povezuju srca, takođe su sila, kao i
privlačenje u koheziju u kojoj se od zrnaca peska sastoji čvrsta stena. Ako bi se ovaj zakon privlačenja
kohezijom odstranio, materijalni svet i sunce bi nestali u trenu u nevidljivom isparenju. Ako veze
prijateljstva, privlačenja i ljubavi ne bi postojale, celo čovečanstvo bi postalo plen mnoš-tva pobesnelih
divljaka i divljih zveri. Pesak očvršćava u stenu pod stalnim pritiskom okeana, a ponekad uz pomoć
nepodnošljive snage vatre; i kada su nesreća i opasnost u toku u nekom poretku ili državi, članovi
zajednice ili građani moraju biti daleko više ujedinjeni kohezijom međusobnog privlačenja ili
međuzavisnosti.
Moralnost je snaga. Ona je magnetska privlačnost srca prema Istini i Vrlini. Igla, prožeta ni-tima
tajanstvenih osobina, pokazuje nepogrešivo na sever, vodi mornara bezbedno preko varljivog okeana,
kroz oluje i mrak, dok na kraju njegove oči ne ugledaju milostivi svetionik koji mu šalje dobrodošlicu u
sigurnu i gostoljubivu luku. Tada su srca onih koji ih vole, obradovana i njihova kuća je srećna; i njihovo
zadovoljstvo i sreća nastaju samo zbog tihog, nepogrešivog, nerazmetljivog pratioca koji je bio vodič
mornarima preko ustalasanih mora. No, ako bi oni lutali predaleko prema severu, ustanovili bi da igla
više nije Istina, jer pokazuje na sve druge strane osim na sever. I kakav je tada osećaj bespomoćnosti kod
jadnog mornara, kakva beskorisna potrošnja energije i hrabrosti! To je isto kao kada bi veliki aksiom
moralnosti pao, i više ne bi bio valjan i pravi, i navodio bi ljudsku dušu da luta bespomoćno, bez očiju
kao Prometej, na milost nepouzdanih i varljivih struja dubina.
Čast i Dužnost su polarne zvezde Masona, Dioskuri koje on mora uvek da ima u vidokrugu, jer s njima
18
može da izbegne katastrofalni brodolom. Svi Palinurusi (vrsta severnoameričkog zglavkara,
rak) su gledali, sve dok, obuzeti snom - nisu zaspali, brod više nije bio vođen u pravom smeru, potonuo je
i progutalo ga je nezasito more. Isto tako, Mason koji ih izgubi iz vida i kojem više ne upravljaju njegove
dobronamerne i moćne sile, izgubljen je i tone van pogleda, nestaje bez vere i neožaljen.
Sila elektriciteta, analogna onoj koja postoji u privlačenju, preko koje velike misli ili prosti predlozi
iznose plemenite ili podle ličnosti, trenutno pogađaju nerve nacije; sila rasta, poput vrste besmrtnosti, leži
uspavana tri hiljade godina u pšeničnim zrnima sahranjenim s mumijama starih Egipćana; i sile širenja i
skupljanja, iskazane u zemljotresima i tornadima, i rađanje nastanka pre-divnih dostignuća vodene pare,
imaju svoju paralelu u moralnom svetu, u pojedincima i u nacijama. Rast je nužnost za nacije, kao i za
čoveka. Njegov prekid je početak truljenja. U naciji, kao i u biljci, on je misteriozan, on je moćan.
Zemljotresi koji raseljavaju naciju na sve strane, obaraju tronove, gutaju monarhe i republike, jer su one
već odavno bile spremne za to, poput vulkanske erupcije. Revolucije imaju duboke korene u prošlosti.
Iskazivanje snage je u direktnoj srazmeri s ranijim ogra-ničenjima i pritiscima. Pravi državnik mora da
vidi u napretku uzroke koji će stvarati rast; a onaj koji ih ne vidi nije ništa drugo do slepi lider slepih
ljudi.
Velike promene u nacijama, kao i geološke promene na zemlji, spore su i stalno se događaju. Voda koja
pada sa Neba u vidu kiše i rose, lagano razbija granitne planine; nagriza ravnice, ostav-ljajući brda i
grebene ogoljene kao svoje spomenike; dubi doline, puni mora, širi reke i nakon pro-toka hiljada i hiljada
tihih vekova, priprema veliki nanos za rast te biljke. I iz semena biljke nastaće cvet, a obilje ili oskudica
letine odrediće da li će tkači i prelci iz drugih kraljevina imati posla ili će gladovati.
Stoga, Javno Mnjenje je jedna ogromna snaga; i njegove struje su isto toliko promenljive i nerazu-mljive
kao i one u atmosferi. Ipak, u slobodnim vladama, ono je moćno; i posao državnika je da nađe način da ga
oblikuje, upravlja i usmerava. Zavisno od toga kako je usmereno, ono postaje korisno i umereno, ili