Page 88 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 88

uticaj,  njegovi  su  radni  alati.  Prijateljstvo  i  privlačenje  koji  povezuju  srca,  takođe  su  sila,  kao  i
  privlačenje u koheziju u kojoj se od zrnaca peska sastoji čvrsta stena. Ako bi se ovaj zakon privlačenja
  kohezijom  odstranio,  materijalni  svet  i  sunce  bi  nestali  u  trenu  u  nevidljivom  isparenju.  Ako  veze
  prijateljstva, privlačenja i ljubavi ne bi postojale, celo čovečanstvo bi postalo plen mnoš-tva pobesnelih
  divljaka  i  divljih  zveri.  Pesak  očvršćava  u  stenu  pod  stalnim  pritiskom  okeana,  a  ponekad  uz  pomoć
  nepodnošljive  snage  vatre;  i  kada  su  nesreća  i  opasnost  u  toku  u  nekom  poretku  ili  državi,  članovi
  zajednice  ili  građani  moraju  biti  daleko  više  ujedinjeni  kohezijom  međusobnog  privlačenja  ili
  međuzavisnosti.


  Moralnost  je  snaga.  Ona  je  magnetska  privlačnost  srca  prema  Istini  i  Vrlini.  Igla,  prožeta  ni-tima
  tajanstvenih  osobina,  pokazuje  nepogrešivo  na  sever,  vodi  mornara  bezbedno  preko  varljivog  okeana,
  kroz oluje i mrak, dok na kraju njegove oči ne ugledaju milostivi svetionik koji mu šalje dobrodošlicu u

  sigurnu i gostoljubivu luku. Tada su srca onih koji ih vole, obradovana i njihova kuća je srećna; i njihovo
  zadovoljstvo i sreća nastaju samo zbog tihog, nepogrešivog, nerazmetljivog pratioca koji je bio vodič
  mornarima preko ustalasanih mora. No, ako bi oni lutali predaleko prema severu, ustanovili bi da igla
  više nije Istina, jer pokazuje na sve druge strane osim na sever. I kakav je tada osećaj bespomoćnosti kod
  jadnog mornara, kakva beskorisna potrošnja energije i hrabrosti! To je isto kao kada bi veliki aksiom
  moralnosti pao, i više ne bi bio valjan i pravi, i navodio bi ljudsku dušu da luta bespomoćno, bez očiju
  kao Prometej, na milost nepouzdanih i varljivih struja dubina.


  Čast i Dužnost su polarne zvezde Masona, Dioskuri  koje on mora uvek da ima u vidokrugu, jer s njima
                                                              18
  može da izbegne katastrofalni brodolom. Svi Palinurusi (vrsta severnoameričkog zglavkara,


  rak) su gledali, sve dok, obuzeti snom - nisu zaspali, brod više nije bio vođen u pravom smeru, potonuo je
  i progutalo ga je nezasito more. Isto tako, Mason koji ih izgubi iz vida i kojem više ne upravljaju njegove
  dobronamerne i moćne sile, izgubljen je i tone van pogleda, nestaje bez vere i neožaljen.


  Sila elektriciteta, analogna onoj koja postoji u privlačenju, preko koje velike misli ili prosti predlozi
  iznose plemenite ili podle ličnosti, trenutno pogađaju nerve nacije; sila rasta, poput vrste besmrtnosti, leži
  uspavana tri hiljade godina u pšeničnim zrnima sahranjenim s mumijama starih Egipćana; i sile širenja i
  skupljanja, iskazane u zemljotresima i tornadima, i rađanje nastanka pre-divnih dostignuća vodene pare,
  imaju svoju paralelu u moralnom svetu, u pojedincima i u nacijama. Rast je nužnost za nacije, kao i za
  čoveka.  Njegov  prekid  je  početak  truljenja.  U  naciji,  kao  i  u  biljci,  on  je  misteriozan,  on  je  moćan.
  Zemljotresi koji raseljavaju naciju na sve strane, obaraju tronove, gutaju monarhe i republike, jer su one
  već odavno bile spremne za to, poput vulkanske erupcije. Revolucije imaju duboke korene u prošlosti.
  Iskazivanje snage je u direktnoj srazmeri s ranijim ogra-ničenjima i pritiscima. Pravi državnik mora da
  vidi u napretku uzroke koji će stvarati rast; a onaj koji ih ne vidi nije ništa drugo do slepi lider slepih
  ljudi.


  Velike promene u nacijama, kao i geološke promene na zemlji, spore su i stalno se događaju. Voda koja
  pada sa Neba u vidu kiše i rose, lagano razbija granitne planine; nagriza ravnice, ostav-ljajući brda i
  grebene ogoljene kao svoje spomenike; dubi doline, puni mora, širi reke i nakon pro-toka hiljada i hiljada
  tihih vekova, priprema veliki nanos za rast te biljke. I iz semena biljke nastaće cvet, a obilje ili oskudica

  letine odrediće da li će tkači i prelci iz drugih kraljevina imati posla ili će gladovati.

  Stoga, Javno Mnjenje je jedna ogromna snaga; i njegove struje su isto toliko promenljive i nerazu-mljive
  kao i one u atmosferi. Ipak, u slobodnim vladama, ono je moćno; i posao državnika je da nađe način da ga

  oblikuje,  upravlja  i  usmerava.  Zavisno  od  toga  kako  je  usmereno,  ono  postaje  korisno  i  umereno,  ili
   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93