Page 85 - Albert Pike - Moral i Dogma

Takvi stradaju; a svet nije pametniji za njihove reči i dela koja su izgovorili ili uradili. Njihova imena
nestaju u bezdanu ništavila i zaborava; ali njihova dela gluposti ili podlosti su prokletstvo za političko
telo jer se na kraju pokaže njegova ruina.

Političari u slobodnoj Državi su prazni, bez srca i sebični. Njihovo vlastito napredovanje je iznad
patriotizma. Oni uvek gledaju, sa prikrivenim zadovoljstvom, na razočaranja i padove uzvišenih geni-ja i
vrhunskih talenata, zato što takvi zasenjuju njihove važne ličnosti i zato što takve, s integritetom
i nekorumpirane časne ličnosti, stoje na njihovom putu ličnih i krajnje sebičnih interesa. Delovanje ma-lih
i ambicioznih uvek je protiv velikih ljudi. Dolazak takvog na vlast može da bude gotovo
doživotan. Jednog od njihovih če, možda, iakše smeniti, i svako se nada da če upravo on da ga zameni, pa
tako po-stepeno dolazi do ljudske drskosti koja raste, stvarajuči najviše prostora onima koji su nepodobni
i za najniže činovnike, a nesposobnost i mediokritetstvo postaju najsigurnija ulaznica za položaj u vlasti.

Posledica takve politike je da sada oni, koji se osećaju kompetentnim i kvalifikovanim da slu-že narodu, s
gađenjem odbijaju da uđu u borbu za vlast, jer nemoralna i jezuitska doktrina daje u politici sve
dopušteno služi samo kao izgovor za svaku vrstu niskosti i pokvarenosti. A oni koji teže najvišim mestima

u Državi, ne oslanjaju se na moć velikodušnog duha nego su, bez ikakvog osećaja velike duše u vođenju i
pokretanju naroda ka dobrom, plemenitom i herojskom rešenju, za mudru i mušku akciju. Takvi, kao koker
španijeli ustaju na svoje zadnje noge, prednjim šapama ulizički mole, ulaguju se a, u stvari, mole za
glasove. Umesto da padnu na nivo ovakvih, pošteni i snažni stoje s prezrenjem po strani, prezrivo
odbijaju udvaranje ljudima i do kraja se drže maksime da čovečan-stvo nema prava da zahteva od nas da
služimo njima umesto sebi.
y

Žalosno je videti zemlju podeljenu na frakcije, kada svaka sledi ovog ili onog velikog ili dr-skog lidera
sa slepim, nerazumnim i neproverenim obožavanjem veličine. Odvratno je videti zemlju podeljenu na
partije, čiji su jedini ciljevi kvarenje pobede, a čiji su lideri niski, prosti, podmitljivi i mali. Takva
zemlja je u poslednjoj fazi truljenja, veoma blizu svome kraju, bez obzira koliko se činila naprednom. A
ona polemiše s vulkanom i sa zemljotresom. No, izvesno je da ni jednu vladu ne može predvoditi čovek iz
naroda i za narod, bez čvrstog pridržavanja onih načela koje naši rezoni prepo-znaju kao jake i zdrave.
Oni moraju biti testovi za partije, ljude i merilo. I, kada se načela jednom utvrde, moraju se neumoljivo
primenjivati i svi ih se moraju pridržavati, ili se izjasniti protiv njih. Ljudi mogu da izdaju; načela to
nikada ne mogu. Ugnjetavanje je jedna od neizbežnih posledica pogrešno datog poverenja bezvrednim
ljudima, ono nikada nije rezultat delovanja ili upotrebe zdra-vog, pravednog i dobro utvrđenog principa.

Kompromisi koji dovode fundamentalne principe u sumnju, zbog toga da bi se ujedinila partija u jednom
čoveku antagonističke vere, jesu prevare, a kraj im je u ruševinama, kao opravdana i prirodna posledica
prevare. Kad god se čvrsto držiš svoje teori-je ili verovanja, iz toga nikada ne proizlazi kazna, ni pod
kakvim okolnostima. To je Majstorska reč.

Nemojte je davati ni pri laskanju, ni pred silom ili prinudom! Ne dozvolite da vam je poraz ili progon
otmu! Verujte da će onaj koji je jednom grešio u državništvu, pogrešiti ponovo; takve greške su isto toliko
kobne koliko i zločin; i verujte da se politička kratkovidost ne poboljšava s godinama starosti. Uvek je
više varalica nego mudrih među javnim ličnostima, mnogo je više lažnih proroka nego onih pravih, više
je proroka Baala nego Jehovinih; i Jerusalim je uvek u opasnosti od Asiraca.

Salust je rekao da Država, kada postane korumpirana luksuzom i besposličarenjem, može da podnese
17