Page 42 - Swami Shivananda - Bog postoji

univerzum prestaje da postoji. Međutim, sveta ne može da bude bez pokornosti i privrženosti
postojanju Bramana. Svet zavisi od Bramana. U tom pogledu, Braman upravlja imenima,
oblicima i aktivnostima sveta; svet automatski prima, u različitim stepenima, nadahnuće i
realnost od postojanja, svesti i blaženstva Bramana. Braman kojeg jedinke na taj način
predočavaju kao vrhovni Uzrok i Upravitelja univerzuma, jeste Išvara, Kosmičko Biće. Išvara je
sveprisutan, budući da podržava i nadahnjuje životom svaku česticu tvorevine svojom
imanentnošću (prisutnošću u svemu). On je sveznajući, jer poseduje neposrednu intuiciju
(opažaj) svih stvari, ispoljenih i neispoljenih. On je takođe i Božansko Sopstvo i Unutarnji
Vladar vasione. Znanje koje Išvara ima o vasioni nije odnosno ni relativno, nije ostvareno
mentalnim delovanjem, i ne pati od ograničenja prostora i vremena, već je neposredno u svojoj
srži i duhu. Ne radi se ni o kakvom spoljašnjem znanju o objektu, već o znanju kao bivanju
samim objektom. On je svemoćan, pošto poseduje moć da napravi, poništi i preinači univerzum
kao celinu, jer univerzum je Njegovo Telo. Naziva se Tvorcem univerzuma, pošto je On taj koji
putem dejstva svoje svesti inicira pojavljivanje svih stvari. Ovo delovanje Išvare nikada se ne
prekida, sve dok univerzum ne bude povučen natrag u Njega, i taj se proces oseća i proteže u
različitom stepenu u svakom deliću Njegove tvorevine. On je Održavalac univerzuma, pošto je
za održanje svakog života neophodno dejstvo Njegovog Duha. Njegovo postojanje i dejstvo
osećamo gdegod i kadgod intenzivno mislimo o Njemu. On je Razoritelj ili završni preobražavač
univerzuma – univerzum na kraju biva povučen natrag u Njega, sva bića mu se vraćaju pošto
dovrše odrađivanje svojih dela u postojećem ciklusu. Išvara je prirodan i nužan anti-korelativ
sveta uzetog kao predmet individualističkog opažanja.
Ranije nabrojane odlike Išvare predstavljaju Tatastalakšane ili uzgredna svojstva Bramana.
Pojava Bramana kao Išvare nastavlja se sve dok postoji doživljaj sveta i jedinke. Činjenica da
postoji posmatrač znači da postoji i spoljni svet. A činjenica postojanja objektivnog sveta, pak,
povlači za sobom priznavanje vrhovnog Tvorca i Upravitelja svih stvorenja. Ukoliko postoji
jedinka, mora da postoji i svet, a ako postoji svet, mora da postoji i Bog. Išvara, Đagat i Điva –
Bog, svet i individua – idu zajedno, svako od njih podrazumeva ostale, i nijedno nije moguće bez
ostalih. Ta tri principa su osnovni sadržaji svakog relativnog iskustva.
Predstava o Bogu podrazumeva izvesne neizbežne pretpostavke, ukoliko treba da izdrži probu
razuma. Obavezni smo da smatramo da Bog mora da bude jedan, i nikako više nego jedan.
Savršeni Bog mora da zavisi isključivo od sebe samog, a mnoštvo pa čak i dvojstvo bogova
uvelo bi neku vrstu ograničenosti i zavisnosti. Univerzum sa više bogova ne može da bude
skladno regulisan, pošto bi među njima postojao sukob namera. Sistem i poredak u Prirodi
iziskuju da Vladar univerzuma mora da bude samo jedan. Bog mora da bude neprouzrokovana
stvarnost, i mada sve čemu je Bog uzrok mora da se nalazi u prostoru i vremenu, sam Bog je, kao
neuzrokovani Uzrok, iznad prostora i vremena. Sled posledica koje proishode iz Boga više je
logički nego hronološki. Kao konačni cilj svih stvorenja, Bog sva kretanja usmerava prema sebi
vučenjem naviše, opisno govoreći, pošto je On ustanovljeno odredište celokupne tvorevine. On
je ispunjenje svih težnji i potreba, a spoznaja Njega je ogromna sreća za svakog smrtnika. Bog
poseduje neposredno znanje o unutrašnjem funkcionisanju Prirode u svum pojedinostima. Iako
prevazilazi sva pojedinačna trajanja i vrednosti, On je njihovo održanje, i njihova postojbina i
večni dom. U Njemu sve vrednosti postoje u svojoj najstvarnijoj suštini. I ne samo to, sam Bog
je najviša vrednost i cilj sveopšteg postojanja. Njega realizovati znači podići se u središte
vasione i vladati njome sa beskrajnim znanjem i suverenošću. Čovek u sve većoj meri ostvaruje
svoje ideale kako i kada se njegova svest sve više približava i skoro izjednačava sa bićem Boga.
Što je dublje saznanje, na više unutarnji način se raspolaže i uživa u bogatstvu vrednosti, u stanju