Page 43 - Swami Shivananda - Bog postoji

koje teži ka napredovanju prema beskonačnosti, i u kojem se udaljenost ideala proširuje na
beskrajni Duh, nemajući više ni unutrašnost ni spoljašnjost. Bog je sveukupno bivanje kreacije i
njen potpuni kraj.

Argumenti za postojanje Boga

Sveti Toma Akvinski izložio je pet argumenata za postojanje Boga. Prvi od njih odnosi se na
kretanje, i tvrdi da svako kretanje pretpostavlja postojanje nečega što nije podložno kretanju.
Kretanje podrazumeva nepokretnu podlogu. Kretanju kojim se svet odlikuje logički mora da
prethodi nepokrenuti Pokretač, prvobitno biće koje nije pokrenuto ničim drugim, i koje mora da
bude razlog i podloga za kretanje svih stvari. Drugi argument je kauzalni i tvrdi da bi, pošto
svaka posledica ima uzrok, kauzalni niz vodio beskrajno unazad da nije postavljen definitivni
neuzrokovani Uzrok. Bez priznanja takvog Uzroka sama ideja o uzročnosti, koja drži svet u
svojoj vlasti, izgubila bi smisao. Zbog toga krajnji uzrok nema nikakav drugi uzrok izvan sebe,
on je krajnja, definitivna Forma bez materije u sebi. Treći argument je kosmološki, i ističe da svi
uslovljeni, zavisni događaji nužno podrazumevaju večnu, nepromenljivu bit koja sama nije ničim
uslovljena. Sama svest o konačnosti izaziva pojavu svesti o beskonačnosti. Četvrti argument je
henološki (dokaz izveden iz stupnjeva savršenstva), i po njemu pojmovi većeg i manjeg (bilo u
smislu dimenzija ili količine) među stvarima ovoga sveta nagoveštavaju postojanje maksimalne
vrednosti čije ispoljavanje u različitim stepenima stvara u nama i u stvarima predstavu o većoj ili
manjoj vrednosti. Različiti stupnjevi relativnog savršenstva i nesavršenstva u svetu ukazuju da
mora da postoji neko apsolutno raskošno stanje čija delimična obelodanjenja u ovozemaljskoj
ravni daju smisao tim relativnim izražajima. Peti je teleološki argument ili argument zasnovan na
planu (nameri) i prilagođenju (usavršavanju), koji podrazumeva postojanje Boga kao vrhovne
inteligencije na temelju svrsishodnog prilagođavanja viđenog u Prirodi i metodično uređenog
plana zbog kojeg se ono događa. Namera koja je otkrivena u Prirodi ne može da se objasni
drugačije nego priznavanjem postojanja krajnje inteligentnog Stvoritelja, mudrog Arhitekte
univerzuma. Različiti delovi vasione skladno se uklapaju prema svojim namenama, i
prilagođavaju se i podešavaju radi svrhe koja je izvan njih samih. Sve to ukazuje da mora da
postoji hotimični Činilac koji je prouzrokovao sve ove prilagodbe, sistem i poredak u tvorevini.
Prema tome, Bog je, prema tvrđenju Svetog Tome Akvinskog, Jedan, nepokrenuti Pokretač,
neuzrokovani Uzrok, večna nepromenljiva Sadržina, najviše Savršenstvo, i Maksimum bitisanja.
U traktatu o božanskoj vladavini, objavljenom u njegovom delu Summa Theologica, Sveti
Toma kaže: «Neki davnašnji filozofi poricali su upravljanje svetom, govoreći kako se sve stvari
događaju slučajno. Međutim, takvo gledište može da se opovrgne kao nemoguće na dva načina.
Prvo, posmatranjem samih stvari. Jer, vidimo da se u Prirodi stvari uvek ili skoro uvek događaju
na najbolji mogući način; a to ne bi bio slučaj da neka vrsta Proviđenja nije upravljala Prirodu ka
dobru kao cilju. A to znači vladati, upravljati. Prema tome, neminovni red koji zapažamo u
stvarima je znak toga da se njima upravlja. Na primer, ako bismo ušli u potpuno urednu kuću, iz
tog reda koji u njoj vlada stekli bismo predstavu o njenom gazdi, kao što to Ciceron kaže
citirajući Aristotela. Drugo, to biva jasno na osnovu razmatranja božanske dobrote koja je, kao
što smo ranije rekli, uzrok nastanka stvari. Jer, pošto najboljem dolikuje da stvara ono najbolje,
nije prikladno da vrhovna dobrota Božja proizvodi stvari ne pružajući im njihovo savršenstvo. A
krajnje savršenstvo neke stvari sastoji se u postignuću njene svrhe. Stoga božanskoj dobroti