Page 44 - Swami Shivananda - Bog postoji

pripada da, pošto je prouzrokovala nastanak stvari i bića, vodi te stvari i bića ka njihovom cilju,
ispunjenju njihove svrhe. I to takođe znači upravljati.» «Dakle, kao što kretanje strele ka
određenom cilju nesumnjivo pokazuje da je odapeta od strane nekog sa znanjem, tako i
nepromenljivi tok prirodnih stvari koje su lišene znanja nesumnjivo pokazuje da svetom upravlja
neki Razlog.»
Sveti Toma zaključuje da, kao što se početak univerzuma nalazi izvan njega samog, tako i
kraj svih stvari u univerzumu treba da bude transcendentno, natčulno blagostanje, dobro za kojim
ne treba težiti unutar univerzuma. Najviše dobro je najviša svrha svih bića. Kao što je specifična
svrha bilo čega ujedno i specifična forma blagodati, tako i univerzalna svrha svih stvari mora da
bude univerzalno blagostanje, dobro koje može da bude samo jedno. A to dobro mora da bude
poistovećeno sa Bogom, jer to je dobro po sebi i za sebe, zahvaljujući samoj svojoj suštini i
postojanju, za razliku od nekog specifičnog dobra koje je dobro samo pomoću sudelovanja.
Svaki zamislivi oblik dobra u univerzumu je, prema Akvinskom, dobro samo stoga što ima
učešća u višem dobru. Dobro celoga sveta ne može da bude unutar njega, već mora da ga
nadmaši i trancendira. Sve pod kapom nebeskom je, po mišljenju Akvinskog, stvoreno i
iskvareno u skladu sa kretanjem sunca. Izgleda da sve što je ovozemaljsko karakteriše izvesna
količina slučajnosti. A sama činjenica da je element slučajnosti otkriven u stvarima i
dešavanjima ovde na zemlji, dokazuje da su one podređene vladavini višega reda. Jer, da
pokvarljive, trošne stvari nisu pod upravom višeg bića, ne bi vladao red nego jedino haos, ne bi
bilo određenosti već bi svuda bila prisutna jedino neodređenost. Stvari kojima nedostaje znanje,
prirodno, bivaju vođene od strane bića obdarenog znanjem. Sve aktivnosti u univerzumu su
hotimične i svrhovite, rukovođene vrhovnom odlukom Boga.

Svami Šivananda, prihvatajući izvanredne argumente za postojanje Boga – ontološki,
kosmološki i teološki – potvrđuje teološke dokaze Svetog Tome Akvinskog. Svest o ''Ja'', prema
njemu, ukorenjena je u postojanju u koju se ne može sumnjati. Postojanje Sopstva je postojanje u
načelu, i svako raspolaže njime. Svačije Sopstvo potvrđuje postojanje Sopstva koje obuhvata
celu vasionu. To sveopšte Sopstvo je Bog. Iako je zatvoren u ovo ograničeno telo, čovek je u
stanju da misli i oseća ''ja sam beskrajan'', usled neodoljive težnje koja stremi da sve misli usmeri
ka postignuću takvog bitisanja. Takva težnja iznutra nikako ne može da postoji ukoliko ne
postoji i zbilja na koju ona ukazuje. «Uvek osećaš: ''Ja postojim, ja jesam.'' Nikako ne možeš da
osporiš svoje postojanje. Postojanje je Braman, tvoje rođeno unutarnje besmrtno Sopstvo.» «Iako
sam zatvoren u ovom ograničenom telu, iako sam nesavršen i smrtan usled egoizma, mogu da
mislim o beskonačnom, savršenom, besmrtnom biću. Ta ideja o beskrajnosti može da potiče
isključivo od beskrajnog bića.»(Nektar mudrosti, str. 188).
Svami Šivananda primećuje da pojam o ograničenom ustanovljava bezgranično. «Sve na
ovom svetu se menja. Mora da postoji podloga za sve to, nepromenljiva osnova. Ne možemo da
mislimo o promenljivoj stvari bez razmišljanja o nečemu što je nepromenljivo. Forme su
ograničene. Ne možete da mislite o ograničenom objektu bez razmišljanja o nečemu izvan, s one
strane.» Ovo ima sličnosti sa dokazom za postojanje beskrajnosti na osnovu uslovne, zavisne
prirode stvari. On dalje dodaje: «Lepota, inteligencija, blistavost, zakon, red, sklad, sve to postoji
uprkos prividnom neredu i neskladu. Mora da postoji sveznajuće, svemoćno i sveprisutno biće
koje upravlja i uređuje ovu ogromnu vasionu.» (Isto, str. 188-89). Svet ima svojstvo posledice,
što je primetno iz nestalnosti, promenljivosti kojoj je neprekidno podložan, a posledica uvek
pokušava da nađe mir u svom uzroku. Ljudski um oseća se primoranim da dovede uzročno
dokazivanje do njegovih logičkih granica i da na jednom kraju niza postavi uzrok svih stvari u