Page 48 - Swami Shivananda - Bog postoji

večnu prirodu. Međutim, On na neki način stvara i održava svet bez gubitka svoje večitosti. To je
ono što ljudski intelekt ne može da shvati. Apsolut se zabavlja u relativnom. Jedinke ovog sveta
nastaju kao pojave, učestvujući u relativnoj međuzavisnosti života i prirode. Ako ne postoji dete,
ne postoji ni roditelj. Išvara postaje objekt mišljenja đive, i subjekt sa svetom kao predikatom
koji mu je pridodat.
Logičko svojstvo istinitosti i zbilje koje je Išvari pripisano ne izgleda spojivo sa etičkim
svojstvom dobrote, estetskim svojstvom lepote i religioznim svojstvom milosti, koje mu mi
pridajemo, pošto sve to navodi na misao o individui. Ukoliko je Išvara sve, takve vrline
ispostavljaju se različitima od onoga što znače nama u ovom svetu. I zbog čega je Išvara stvorio
svet? To ne može biti radi Njegovog zadovoljstva, jer On nema nikakav prohtev ili želju za
ispunjavanje. Ne može da bude ni zbog namere da drugima deli pravdu ili da im pokaže milost,
jer nema drugih, pošto sva bića sleduju nakon tvoračkog čina. Ne može da bude u pitanju ni
Išvarina igra, jer za igru se normalno pretpostavlja da je posledica unutarnje potrebe da se
napolje usmeri višak energije u psihofizičkom organizmu, da se prevaziđe zamor ili dosada, ili
da se sistem napuni svežom energijom posle iscrpljujućeg rada. Išvara ne može da ima takve
potrebe, budući da On nije individualni organizam. Ukoliko je Išvara samo svedok igara i zabava
Prakrti, koja se pokreće i deluje prema nadahnuću dobijenom iz samog Njegovog postojanja,
onda bi On imao faktor odlučivanja izvan sebe, što bi ga omelo da bude potpuni vladar. Išvara je
Braman predočen i razmatran u našim događajnim i doživljajnim okolnostima u odnosu na svet
promene. Pitanje kreacije ograničeno je na svet čula i intelekta, i odgovor na njega ne može a da
ne bude ograničen iskustvom. Nije moguć ispravan odgovor na neispravno pitanje. To da svet
postoji je isključivo naše ubeđenje, i čitav problem kreacije zavisi od toga kako mi reagujemo na
svoje okruženje kao rasparčana tela u kosmičkoj zajednici.
Bezuspešnost logičkih metoda u određivanju prirode Išvare ne znači, međutim, da ne postoji
Inteligencija koja podupire svet i potpuno utiče na njega. Jer, poricanje takvog bića povlačilo bi
za sobom i poricanje sveta i, posledično, nas samih kao jedinki. Izvesni urođeni nedostaci u
našim saznajnim sposobnostima sprečavaju nas da na pravilan način pojmimo transcendentne
istine. Iz toga ne proizilazi da je ono što je nevidljivo uvek i nepostojeće. Ukoliko postojimo mi,
postoji i svet; a ako postoji svet, postoji i Išvara. Ukoliko nema Išvare, nema ni sveta; a onda ni
mi, kao jedinke, nismo mogući. Uvek je prisutna uzajamna zavisnost postojanja ova tri principa.
Naši koncepti su relativni; apsolutno stvaran je jedino Braman. Međutim, sve dok prihvatamo
svoju sopstvenu egzistenciju kao egzistenciju raznovrsnih sastojaka u svetu, ne može da se
sumnja u vrhovno biće koje životu daje smisao. Naše vlastite svesne snage unutar nas ubeđuju
nas da Išvara mora da postoji. Svete knjige potkrepljuju naša unutarnja duhovna stremljenja i
veličaju Išvaru koji je tvorac ovog sveta. Svami Šivananda podržava Lila-teoriju stvaranja
(teorija kosmičke igre), ne sa namerom da nam predloži bilo kakvo konačno tumačenje sveta,
već da bi istakao ideju da je tvorački čin Išvare lišen bilo kakve mrlje samoživosti ili zadnje
namere, i da nam nagovesti da je to izvan dosega ljudskog uma. Priroda Išvare je da stvara,
ispoljava i razastire svet; za to nema drugog razloga koji je ljudski shvatljiv. Da bi se pokazalo
da On nema nikakav lični interes, dodato je i to da On samo potpomaže tvorevinu, koja je
zapravo ispoljenje ili izražaj prikrivenih snaga jedinki koje su, pošto nisu bile oslobođene na
kraju prethodnog ciklusa, opstale u latentnom obliku tokom rastakanja univerzuma nakon tog
ciklusa. Kiša može da potpomogne rast biljke, ali prirodno svojstvo biljke zavisi od semena iz
kojeg se razvija. Sunce može da potpomogne aktivnosti sveta, ali pri tom ostaje netaknuto
posledicama tih aktivnosti.
Teoriju po kojoj je Išvara stvorio svet ne treba uzeti kao nekakvu tvrdnju o krajnjoj istini, jer