Page 49 - Swami Shivananda - Bog postoji

je ona namenjena da posluži kao radna hipoteza uvedena da izloži ideju o ne-različitosti sveta od
Bramana. Srišti ili kreacija, i Pravesa ili ulazak Išvare u svet u Njegovoj imanentnosti (kao
sveprisutni žitelj sveta) – to su Artavade ili uznoseće, veličajuće misli namenjene da uvere
čovekov um u činjenicu o sveobuhvatnosti Bramana i o tome da svet potpuno zavisi od Njega.
Nijedno tumačenje uzroka i načina stvaranja, i nijedan koncept Išvare kao vrhovnog Upravitelja
sveta, ne mogu da budu potpuno zadovoljavajući, pošto su takve tvrdnje i koncepti zasnovani na
pogrešnom uverenju u individualitet bića i raznovrsnost sveta iskustva. Ali, oni su upotrebljivi i
korisni kao modus operandi (podesan način) da se jedinka preusmeri sa svojih neukih
predubeđenja o telesnoj egzistenciji prema veličanstvenosti Apsoluta. Za Išvaru se katkada kaže
da je savršena Samosvesnost. Međutim, Samosvesni Braman iziskivao bi nešto kao drukčije-od-
sebe, makar prostor, da takvo stanje učini mogućim. Braman nema nikakvu potrebu da bude
upućen u sebe, bilo kao u subjekt ili kao u objekt. Pa ipak, mora na neki način da bude u vezi sa
svetom. Rezultat toga je Išvara. Intelekt nije te sreće da može da razume kako je takva veza
moguća, i tu misteriju on naziva ''Maja''.

Unutarnji gospodar i nadzornik

Priroda Išvare, kako ju je prikazao Svami Šivananda u svom delu Filozofija i doktrine
(str.107-12), može da bude ovako predstavljena: Ukoliko posmatramo stvarnost sa praktične
tačke gledište (Vjavaharika-Drišti), Išvara može da se smatra za uzrok, stvoritelja, održavaoca i
razoritelja sveta, pa prema tome za svemoćno i sveznajuće biće. Ovde se stvarnost pojavljuje kao
da poseduje sva svojstva, shvaćena je kao Saguna (sa osobinama; kao ličnost), i u tom vidu
nazvana je Išvara. Čini se da Svami Šivananda u svojim tekstovima ne pravi uobičajenu
formalnu razliku između Saguna Bramana i Išvare, koju ističu određeni tekstovi Vedante. Išvara
postaje predmet duboke odanosti i molitve pobožnih posvećenika. On je obdaren svim lepim i
uzvišenim svojstvima koje čovek može da zamisli kao podignuta do stepena beskonačnosti.
Saguna-Braman i Nirguna-Braman (nelični Bog bez svojstava) nisu dva Bramana, već jedna te
ista stvarnost viđena iz dva različita ugla posmatranja, nižeg ili Vjavaharike i višeg ili
Paramartike. Išvara je Sarvađna ili sveznajući, i predstavlja izvorište svih moći. On je Duša cele
Prirode, životvorni dah svih bića. On je uzrok iz kojeg se pojavljuju postanak, održanje i
nestanak sveta. Braman shvaćen kao Uzrok je Išvara. On je iznad svih zala i predstavlja
imanentni Duh ili Antarjamina koji ispunjava i održava ceo univerzum i čini da ovaj vibrira; On
je samo njegovo Sopstvo.
Nirguna-Braman nije suprotnost Saguna-Bramana, već njegova suština. Saguna-Braman ili
Išvara je ujedno i materijalni i delatni uzrok svih stvari, na različite načine udružen sa Tamasom i
Satvom. Braman ne postaje univerzum, već ovaj nastaje iz Išvare i postoji u Njemu. Išvara
postaje Uzrok posredstvom svoje nedokučive moći samoizražavanja. Ta moć je princip
kosmičkog privida koji skriva stvarno i pokazuje nestvarno. Zahvaljujući njoj Išvara nezakonito
staje iznad Bramana. Međutim, taj Njegov nadređeni položaj je za đive realan, pa im je stoga i
Išvara realan. Onako kako ga điva shvata, Išvara je nestvoren, nema uzroka i nije nikakva
posledica. On Lično je prvi Uzrok bez ikakvog drugog porekla. Nirguna-Braman postaje lični
Bog kada je viđen sa stanovišta univerzuma. Išvara je svesnost određena Majom (Maja-Visišta-