Page 47 - Swami Shivananda - Bog postoji

kidajući veo te tame i otkrivajući oblike svoje stvaralačke energije. On, koji se ne da opaziti
čulima, koji je suptilan, neispoljen, neprolazan, nezamisliv, istinito ovaploćenje svih bića – On se
sam od sebe uzdigao iznad te praiskonske tame» (Manu-Smrit, I. 5-7). Srimad Bagavata beleži
duh ove doktrine u rečima Samog Gospoda: «Ja sam jedini postojao u početku stvari, izvan
ispoljenog kao i neispoljenog, i ničega drugog nije bilo. I Ja ću jedini postojati na svršetku stvari.
Ja sam sve ovo što je ispoljeno; i šta god još da postoji drugačije od ovoga, i to sam jedino Ja
Lično» (II. ix. 32). Gospod kaže u Bagavad Giti: «Ja sam vedski obred, Ja žrtvovanje, Ja hrana
ponuđena dušama pokojnika, Ja bilje i lekarije, Ja sam sveta formula i himna; Ja sam prečišćeni
maslac (ponuđen u žrtvovanju); Ja sam posvećena vatra, Ja žrtva. Ja sam Otac ovoga sveta,
Majka, Oslonac i Zaštitnik, Ded; Ja sam cilj koji valja spoznati, Ja pročistilac (svih stvari), slog
OM, kao i sveti nauk Rig, Same i Jađusa (delovi Veda); Cilj, Hranitelj, Gospodar, Svedok,
Boravište, Utočište, Prijatelj, Ishodište, Poništenje, Osnova, Spremište, Neuništivo Seme. Ja
dajem toplotu, Ja šaljem kišu, Ja je i uskraćujem; Ja sam besmrtnost, a takođe i smrt; Ja sam
bivanje, a takođe i ne-bivanje, o, Arđuna!» (IX. 16-19). Išvara je u Giti prikazan kao Onaj koji se
ovde manifestovao kao sverazarajuće Vreme.

Ograničenja razuma

Prava priroda Boga i Njegove tvorevine ne može intelektualno da se shvati, budući da je
logika uobraženo dete dualističke predrasude. Ukoliko je čitav ovaj svet isključivo Bog, nijedan
smrtnik ne može da se nada da će shvatiti odnos između Njega i sveta. Čovekova zamisao o
Bogu je veoma manjkava, pošto je Bog, onako kako ga čovek razume, uzajamno odnosan sa
pojavnošću sveta. Bog je čisti subjekt nasuprot sveta ove kreacije postavljenog kao objekt pred
Njega, pošto objekt ne može da bude apsolutan; a ukoliko nije tako protivstavljen, On prestaje da
ima bilo kakvu spoljnu vezu sa svetom. Ukoliko je Bog univerzalna svest sa univerzumom kao
svojim objektom, On ne može da bude povezan sa njim, izuzev preko prostorno-vremenskog
iskustva. Takav saznajni proces, međutim, nije prihvatljiv u slučaju Boga, jer je za Njega rečeno
da je netaknut iskrivljavajućim deljenjem prostora i vremena. No, bez tog deljenja, Bog ne može
da se izdvoji od Apsoluta, koji sam po sebi neće dopustiti nikakvu objektivizaciju
(opredmećenje). Provalija između beskrajnog Puruše iz Sankja filozofije i Prakrti koja se sa Njim
nadmeće predstavlja, u skoro svakom pogledu, primer poraza koji ljudski intelekt mora da
podnese kada pokuša sebi da predstavi realitet koji je neposredno povezan sa univerzumom a
ipak nije isto što i univerzum. Bog koji se nalazi u čovekovom umu ne može da bude oslobođen
nužnosti rastapanja u nerazlučivo bivanje kada se Njegov odnos sa svetom pobliže ispita.
Postojanje Išvare, pak, povezano je sa zahtevima Njegovog samoispoljavajućeg dela. On jeste
dokle god univerzum jeste.
Osim toga, ne možemo da kažemo da je Bog stvorio svet u bilo kojem vremenskom periodu.
A da tvorački čin nije u vremenu, pošto je on preduslov i za samo vreme, ne bi bilo stvaranja
vremenskog sveta. Stvaranje je proces, a svaki proces odvija se u vremenu. Ne postoji proces
koji može da bude povezan sa večnošću. Da bi bilo šta prouzrokovao, Bog možda mora da se
spusti u vreme, a silazak u vreme je silazak u konačnost, promenu i istinsko samouništenje.
Ukoliko Bog treba da bude u bilo kakvoj vezi sa pojavnošću, On prvo mora da izgubi svoju