Page 22 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

SVETO PISMO STARI SAVEZ 1. KNJIGA MOJSIJEVA
i sela, pa je rekla: „Da ne gledam kako je prizvao ime Gospoda, večnog Boga. 34
dete umire.” Dok je tako podalje sedela, iz Abram je duže vreme proveo u filistejskoj
sveg glasa je zaplakala. zemlji kao stranac.
17 Tada je Bog čuo dečakov glas, i
Božji anđeo s neba zovnu Agaru i reče joj: Posle tih događaja Bog je iskušao
Abrama. Rekao mu je: „Abrame!”
„Šta ti je, Agara? Ne boj se, jer je Bog čuo 22
dečakov glas s mesta gde se nalazi. 18 A on je odgovorio: „Evo me!” 2
Ustani, podigni dečaka i čvrsto ga drži, jer Tada mu je Bog rekao: „Uzmi svog sina
ću od njega načiniti velik narod.” 19 Tada jedinca Isaka, koga toliko voliš, idi u zem-
joj je Bog otvorio oči i ona je ugledala lju Moriju i tamo ga prinesi kao žrtvu pa-
bunar s vodom, pa je otišla, napunila meh ljenicu na jednom brdu koje ću ti pokaza-
i dala dečaku da pije. 20 A Bog je bio s ti.”
dečakom, i on je rastao, živeo u pustinji i 3 Tako je Abram ustao rano ujutru, o-
postao strelac. 21 On se nastanio u pusti- samario magarca i poveo sa sobom dvoji-
nji Faran, a majka mu je dovela ženu iz cu svojih slugu i svog sina Isaka. Nasekao
egipatske zemlje. je drva za žrtvu paljenicu, ustao i krenuo
22 U to vreme Abimeleh, zajedno sa ka mestu koje mu je Bog pokazao. 4 Tre-
zapovednikom svoje vojske Fikolom, reče ćeg dana Abram je podigao oči i izdaleka
Abramu: „Bog je s tobom u svemu što ugledao to mesto. 5 Tada je rekao svojim
radiš. 23 Zato mi se sada ovde zakuni slugama: „Vi ostanite ovde s magarcem, a
Bogom da nećeš prevariti ni mene ni moje ja i dete idemo tamo da se poklonimo
potomstvo ni moja buduća pokolenja, Bogu, pa ćemo se vratiti k vama.”
nego da ćeš meni i zemlji u kojoj si stra- 6 Zatim je Abram uzeo drva za žrtvu
nac činiti dobro kao što sam ja činio tebi.” paljenicu i stavio ih na leđa svom sinu
24 Abram mu odgovori: „Zaklinjem se.” Isaku, a on je poneo žar i nož, pa su obo-
25 Kad je Abram oštro prekorio Abime- jica pošla dalje. 7 Tada Isak reče svom
leha zbog bunara koji su Abimelehove ocu Abramu: „Oče!” A on odgovori: „Evo
sluge na silu prisvojile, 26 Abimeleh mu me, sine!” A on ga upita: „Evo žara i drva,
reče: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi o ali gde je jagnje za žrtvu paljenicu?” 8
tome ništa nisi rekao, i tek sam danas za Abram odgovori: „Bog će se pobrinuti za
to čuo.” 27 Tada je Abram uzeo ovaca i jagnje za žrtvu paljenicu, sine.” I obojica
goveda i dao ih Abimelehu, i njih dvojica su produžila dalje.
su sklopili savez. 28 Kad je Abram odvojio 9 Na kraju su stigli do mesta koje mu
sedam ženskih jaganjaca iz stada, 29 je Bog pokazao. Abram je tamo podigao
Abimeleh mu reče: „Šta znače ovih sedam oltar, naslagao drva, svezao svom sinu
jaganjaca koje si odvojio?” 30 A on odgo- Isaku ruke i noge i položio ga preko drva
vori: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje na oltaru. 10 Tada je Abram pružio ruku i
ruke da mi to služi kao svedočanstvo da uzeo nož da ubije svog sina. 11 Ali ga
sam ja iskopao ovaj bunar.” 31 Zato je on Gospodnji anđeo pozva s nebesa i reče:
to mesto nazvao Beršeba, jer su se tamo „Abrame! Abrame!” A on odgovori: „Evo
obojica zaklela. 32 Tako su oni sklopili me!” 12 Zatim mu reče: „Ne diži ruku na
savez u Beršebi. Zatim su Abimeleh i Fikol, dete i ne čini mu ništa, jer sada znam da
zapovednik njegove vojske, ustali i vratili se bojiš Boga kad nisi odbio da mi daš
se u filistejsku zemlju. 33 Zatim je Abram svog sina jedinca.” 13 Tada je Abram
zasadio stablo tamariska u Beršebi i tamo podigao oči i pogledao, kad gle, malo dalje

~ 22 ~