Page 42 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Страшно." Али у Бернардовим очима се видела узнемиреност. "Као месо", мислио је.

Она је подигла очи, уз мало стрепње. "Али нисам превише пуна, је л' да?"
Он је одмахнуо главом. Као одговарајућа количина меса.
"Мислиш да сам добра?" Он је климнуо главом. "У сваком погледу?"

"Савршена", рекао је он наглас. А у себи: "Она тако и мисли о себи. Не смета јој да
буде месо."
Ленина се тријумфално осмехнула. Али задовољство јој је било кратког века.

"Само, ипак", наставио је он после кратке паузе, "ипак би волео да се завршило
другачије."

"Другачије? Зар може другачије?"
"Нисам хтео да се заврши тиме што смо пошли у кревет", прецизирао је он.

Ленина је била згранута.
"Не одмах, не првог дана."

"Па онда шта..."
Он је онда почео да говори све саме неразумљиве и опасне глупости. Ленина се
трудила свом снагом да запуши уши своје свести; али сваки час би понеки део реченице
успео да постане чујан. Чула га је како говори "...да испробам како би на мене деловао кад
бих зауздао своје импулсе." Те речи као да су јој у свести покренуле неку опругу.
"Забаву од данас не остављај за сутра", рекла је озбиљно.
Његова једина примедба је била: "Двеста пута, по двапут недељно од четрнаесте до
шеснаесте године." Суманута и опасна прича се наставила. Чула га је како говори "хоћу да
сазнам шта је страст. Хоћу да ме нешто дубоко косне."
"Кад јединка нешто осети у души, зграда целог друшва почне да се руши", навела је
Ленина.
"Па што се тло испод ње не би мало померило?"

"Бернарде!"

Али Бернард није ни мало избачен из седла.
"Одрасли смо у интелектуалном погледу, и у току радног времена", наставио је он. "А
по жељама и осећањима смо деца."
"Форд је волео децу."

Бернард је наставио, не обраћајући пажњу на упадицу.
"Неки дан ми је пало на памет да се стално може бити одрастао."

"Не схватам"; Ленинин тон је био одлучан.
"Знам да не схваташ. Зато смо јуче и пошли у креверт - као деца - уместо да смо се
понели као одрасли па сачекали."
"Али било је лепо", није попуштала Ленина. "Зар не?"

"Да, прекрасно", одговорио је он, али тако очајно, са изразом толиког јада на лицу, да
је Ленина осетила како њен тријумф нагло ветри. "Можда ипак мисли да сам сувише
пуначка?"

Кад се Ленина вратила и поверила Фани, ова јој рече само: "Ја сам ти рекла. То је од
оног алкохола што су му ставили у сурогат крви."
41