Page 45 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Четредесет секунди за лет од шест и по сати. Није лоше", признала је Ленина.

Ту ноћ су преноћили у Санта Феу. Хотел је био одличан - неупоредиво бољи од, на
пример, оног језивог хотела Аурора бореалис где се Ленина намучила претходног лета. У
спаваћој соби сваког апартмана, гостима је на располагању стајао течни ваздух, телевизор,
апатар за вибро-вакуум масажу, радио-апарат, кључали раствор кофеина, топла средства за
контрацепцију и осам врста мириса. Кад су ушли у хол, машина за синтетичку музику је
радила пуном паром и задовољавала све потребе. У лифту видеше да хотел има шездесет
игралишта за електробадминтон и да се у парку могу играти и електробадминтон и голф са
баријерама.
"Па то је више него дивно", ускликну Ленина. "Готово бих желела да овде останемо
све време. Шездесет игралишта за електробадминтон..."
"У резервату неће бити ни једног", упозори је Бернард.

"Ни мириса, ни телевизије, чак ни топле воде. Ако мислиш да нећеш моћи да
издржиш, остани овде док се не вратим."

Ленина се увреди. "Могу ја да издржим. Само сам рекла да је овде дивно зато што... па
ето, зато што напредак и јесте дивна ствар, зар не?"
"Пет стотина пута, једном недељно, од тринаесте до петнаесте године", уморно рече
Бернард, као за себе.
"Шта кажеш?"

"Кажем да је прогрес дивна ствар. Зато и не мораш у резерват, ако нећеш."
"Ко каже да нећу?"

"Онда у реду", рече Бернард; то је зазвучало као претња.
Њихову дозволу је морао да потпише управник резервата, у чијој се канцеларији
сутрадан, по пропису, појавише. Портир, један Епсилон-плус црнац, однесе управнику
Бернардову посетницу и управник их прими готово без одлагања.
Упрвник је био плавокос, брахицефалан Алфа-минус, ниског раста, црвен, округла
лица и широких рамена, снажног звонког гласа, врло добро прилагођеног изговарању
хипнопедијских мудрости. Он је био неисцрпни рудник података и нетражених савета. Кад
би једном почео, његовој тутњави не би било краја.

"...пет стотина шездесет квадратих километара, а подељен је на четири подрезервата;
сви су окружени жичаном оградом кроз коју тече струја виског напона."
У том трентуку, без икаквог видљивог разлога, Бернард се сети да је заборавио да
затвори славину за колоњску воду у купатилу.
"...струју добијамо из хидроцентрале на Гранд Кењону."

"Док се вратим кући, рачун ће бити висок до неба", Бернарду изађе пред очи игала на
мирисометру како гмиже у круг по бројачнику, марволика, неуморна. "Смета да
телефонирам Хелмхолцу Вотсону."

"...више од пет хиљада километара ограде под напоном од шездесет хиљада волти."
"Ма није могуће", учтиво рече Ленина, која није имала појам шта је управник рекао,
али која је знала да нешто треба рећи кад је он направио драмтичну паузу. Кад је управник
почео да тутњи, она је неприметно прогутала пола грама соме, тако да је сада могла да седи
мирно и прибрано, не слуша ништа, не мисли ни на шта, али да јој крупне плаве очи све
време почивају на управниковом лицу и дају јој израз занесене пажње.

44