Page 16 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 16

Deklaraciju o te`ini

                     Postojala je i prijatna simboli~nost u ~injenici da su putnici, ~im bi pro{li kroz pregradne ulaze, u oba
              smera, ponovo smeli da se slobodno izme{aju. Grani~nik je tu bio isklju~ivo iz administrativnih razloga.
                     Uveriv{i se prethodno da je pozivni broj za Sjedinjene Dr`ave i dalje osamdeset jedan, Flojd otkuca svoj
              dvnaestobroj~ani ku}ni broj, umetnu plasti~nu, svenamensku kreditnu karticu u prorez za pla}anje i kroz trideset
              sekundi dobi vezu.
                     Va{ington je jo{ spavao, zato {to je do zore preostalo jo{ nekoliko ~asova, ali on ne}e nikoga ometati.
              Njegova doma}ica dobi}e poruku sa rekordera ~im se bude probudila.
                     "Gospo|o Fleming - ovde dr Flojd. @ao mi je {to sam morao tako hitno da krenem. Da li biste, molim vas,
              pozvali moju kancelariju i zamolili ih da odu po moja kola - nalaze se na aerodromu Dalas, a klju~evi su kod
              gospodina Bejlija, vi{eg oficira kontrole letenja. Potom pozovite moj klub 'Hajka i lov' i ostavite poruku za
              sekretara. Neopozivo ne}u biti u prilici da uzmem udela na teniskom turniru narednog vikenda. Prenesite im moja
              izvinjenja - bojim se da su ra~unali na mene. Zatim pozovite firmu 'Dauntaun Elektroniks' i recite im da ako video
              u mojoj radnoj sobi ne bude popravljen do - oh, srede - onda mogu da pokupe tu vra`iju stvar." On zastade da bi
              do{ao do daha, poku{avaju}i da se seti jo{ neke krize ili problema koji bi mogli iskrsnuti tokom narednih dana.
                     "Ako vam ponestane gotovine, obratite se kancelariji; oni }e mo}i da mi dostave hitne poruke, ali }u ja
              mo`da biti odve} zauzet da odgovorim na njih. Ka`ite deci da ih volim i da }u se vratiti {to pre budem mogao. Oh,
              do vraga - evo nekog koga ne `elim da vidim - zva}u sa Meseca ako budem mogao - do vi|enja."
                     Flojd je poku{ao da se iskrade iz kabine, ali bilo je prekasno; ve} je bio prime}en. Ka njemu se uputio,
              pro{av{i kroz izlaz iz sovjetskog sektora, dr Dimitrij Mojsevi~ iz Akademije nauka SSSR-a.
                     Dimitrij je spadao me|u Flojdove najbolje prijatelje; i upravo iz tog razloga predstavljao je posljednju
              osobu s kojom je ovaj `eleo da razgovara, sada i ovde.

                     9. [ATL ZA MESEC
                     Ruski astronom bio je visok, vitak i plav, a po licu li{enom bora nikako se nije moglo videti da ve} ima
              pedeset pet godina - od kojih je poslednjih deset proveo u izgradnji d`inovske radio-opservatorije na tamnoj strani
              Meseca, gde ju je dve hiljade milja ~vrstih stena {titilo od elektronske buke sa Zemlje.
                     "Hej, Hejvude", re~e on, ~vrsto se rukuju}i. "Ba{ je mali svet. Kako si - i kako su tvoja ljupka de~ica?"
                     "Dobro smo", uzvrati Flojd toplo, ali sa malo pometenim izrazom lica. "^esto pri~amo o divnim trenucima
              koje si nam priredio letos." Bilo mu je `ao {to ne zvu~i iskrenije; odista su u`ivali u jednonedeljnom odmoru u
              Odesi sa Dimitrijem za vreme jedne od Rusovih poseta Zemlji.
                     "A ti - pretpostavljam da ide{ gore?" upita Dimitrij.
                     "Ovaj, da - pole}em kroz pola ~asa", uzvrati Flojd. "Poznaje{ li gospodina Milera?"
                     U me|uvremenu, pri{ao im je oficir bezbednosti, ali se zadr`ao na pristojnoj razdaljini, dr`e}i u ruci
              plasti~nu ~a{u punu kafe.
                     "Razume se. Ali, molim vas, spustite tu {olju, gospodine Miler. Ovo je poslednja prilika dr Flojda da ispije
              jedno civilizovano pi}e - nemojte ga rasipati. Ne - insistiram."
                     Krenuli su sa Dimitrijem iz glavnog salona u odeljak za osmatranje i ubrzo su se obreli za stolom, obasjani
              prigu{enom svetlo{}u, posmatraju}i pokretnu panoramu zvezda. Svemirska stanica jedan pravila je puni krug za
              minut, a centrifugalna sila stvorena njenim sporim okretanjem proizvodila je ve{ta~ku gravitaciju jednaku
              Mese~evoj. Ovo je, kako je ustanovljeno, predstavljalo zgodno srednje re{enje izme|u Zemljine sile te`e i
              potpunog odsustva gravitacije; {tavi{e, uslovi koji su vladali na stanici pru`ali su priliku putnicima za Mesec da se
              aklimatizuju.
                     Sa one strane gotovo nevidljivog prozora, Zemlja i zvezde nastupale su u be{umnoj povorci. U tom
              trenutku, strana stanice na kojoj su se oni nalazila bila je okrenuta od Sunca; u protivnom, bilo bi nemogu}e
              gledati napolje, zato {to bi salon bio zasenjen svetlo{}u. ^ak i ovako, blistavost Zemlje, koja je ispunjavala pola
              neba, dopu{tala je da se vide samo najsjajnije zvezde.
                     Ali Zemlja je ~ilela, kako je stanica orbitirala ka no}noj strani planete; kroz nekoliko minuta posta}e
              ogroman crni disk pro{aran svetlosima gradova.
                     "Dobro", re~e Dimitrij, po{to je brzo ispio prvo pi}e i stao da se zabavlja drugim, "kakve su to pri~e o
              epidemiji u sektoru Sjedinjenih Dr`ava? Hteo sam na ovom putovanju da svratim tamo. 'Ne, profesore' reko{e mi.
              'Veoma nam je `ao, ali do daljnjeg je zaveden strogi karantin.' Poku{ao sam sve {to sam mogao, ali bez uspeha.
              A sad mi ti reci {ta se tamo zbiva."
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21