Page 44 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Valjalo je obaviti jo{ jednu stvar pre izlaska iz kapsule. Prebacio je sa ru~nog na daljinsko upravljanje,
staviv{i tako 'Beti' pod Halovu kontrolu. Bila je to uobi~ajena mera predostro`nosti; iako je i dalje bio spojen sa
'Beti' jednim izuzetno sna`nim, rastegljivim u`etom, tek ne{to debljim od pamu~nog konca, bilo je slu~ajeva kada
su i bezbedniji spojevi ove vrste zakazivali. Ispao bi budala da mu je bilo potrebno vozilo - a da ne bude kadar da
ga dozove u pomo} posredstvom Hala.
Vrata kapsule se otvori{e i on lagano izlebde u ti{inu svemira, dok se za njim odmotavalo bezbednosno
u`e. Samo polako - ni{ta naglo - zaustavi se i promisli - to su bila pravila vanbrodske delatnosti. Ako biste ih se
dr`ali, gotovo da nije bilo neprilika.
Uhvatio se za jedan od 'Betinih' spoljnih rukohvata i izvadio rezervnu jedinicu AE-35 iz jedne vre}e za
no{enje gde je bila sme{tena kao u kakvoj kengurskoj torbi. Nije zastao da bi uzeo neku od alatki iz zbirke u
kapsuli - od kojih ve}ina uop{te i nije bila predvi|ena za kori{enje ljudskim rukama. Svi prilagodljivi klju~evi koji bi
mu mogli biti potrebni ve} su bili prika~eni za pojas njegovog skafandra.
Blago se odgurnuv{i, on se otisnu ka masivnom postolju velike zdele koja se uzdizala poput kakve
d`inovske tacne izme|u njega i Sunca. Njegova dvostruka senka, koju su stvarali 'Betini' reflektori, poigravala je
na ispup~enoj povr{ini, tvore}i fantasti~na ustrojstva, dok se on spu{tao du` dva snopa. Ali tu i tamo, sa
iznena|enjem bi zapazio kako je stra`nji deo velikog radio-ogledala pro{aran zaslepljuju}e blistavim ta~kicama
svetlosti.
Nekoliko sekundi be{umnog pribli`avanja bio je zbunjen ovim prizorom, sve dok nije shvatio {ta je
posredi. Tokom putovanja, mikrometeori mora da su mnogo puta probili relektor; ono {to je video bila je Sun~eva
svetlost koja je prodirala kroz si}u{ne kratere. No, oni su bili odve} sitni da bi osetno doveli do osuje}enja rada
sistema.
Budu}i da se kretao sasvim polako, amortizovao je blagi udar ispru`enom rukom i ~vrsto se uhvatio za
antensko postolje, tako da nije do{lo do odbijanja. Brzo je prika~io bezbednosni pojas za najbli`u spojnicu; to }e
mu omogu}iti da dobije upori{te kada bude po~eo da koristi alatke. Potom je zastao, izvestio Boumena o situaciji i
razmotrio naredni korak.
Javio se jedan manji problem; stajao je - ili lebdeo - u 'Betinoj' svetlosti, tako da je te{ko mogao razabrati
jedinicu AE-35 u senci koju je sam bacao. Nalo`io je stoga Halu da malo pomeri reflektore u stranu: posle
kratkotrajnog eksperimentisanja, stekao je jednoobrazniju rasvetu od svetlosti odra`ene sa stra`nje strane antenske
zdele.
Nekoliko sekundi prou~avao je mali metalni poklopac sa ~etiri protivnavrtke obezbe|ene garantnom
`icom. A onda, promrmljav{i sebi u bradu: "Garancija proizvo|a~a prestaje da va`i u slu~aju neovla{}enog
otvaranja" - on pokida `icu i stade da uklanja navrtke. Bile su standardne veli~ine, tako da su se mogle skinuti
klju~em sa nultnim obrtnim momentom koji je on imao uza se. Unutra{nji opru`ni mehanizam alatke apsorbova}e
reakciju prilikom odvrtanja navrtki, tako da ne}e do}i do okretanja operatora u suprotnom smeru.
^etiri navrtke skliznule su bez ikakvih pote{ko}a i Pul ih bri`ljivo odlo`i u naro~itu vre}icu. (Jednoga dana
neko je predvideo, Zemlja }e ste}i prsten poput Saturna, sa~injen isklju~ivo od izgubljenih zavrtanja, pri~vr{}iva~a,
pa ~ak i alatki koje su utekle nepa`ljivim radnicima na orbitalnim konstrukcijama.) Metalni poklopac i dalje se,
me|utim, dr`ao na mestu i on se za trenutak pobojao da ga je hladno}a zavarila za le`i{te; ali po{to je kucnuo po
njemu nekoliko puta, poklopac je popustio i on ga je zaka~io za antensko postolje velikom {tipaljkom.
Sada je mogao da vidi elektronske vodove jedinice AE-35. Imala je oblik tanke plo~ice, veli~ine po{tanske
dopisnice, sme{tene u prorez koji je bio taman toliko veliki da ona u njega stane. Bila je pri~vr{}ena dvema
zaptivnim {ipkicama i opremljena malom ru~kom, tako da se lako mogla izvaditi.
Jo{ je, me|utim, radila, opskrbljuju}i antenu impulsima koji su je dr`ali upravljenu ka dalekoj ta~kici {to je
predstavljala Zemlju. Ukoliko bi je sada izvukao, usledio bi potpuni gubitak kontrole i antena bi stala da se okre}e
ka svom neutralnom ili nultiazimutnom polo`aju, upraviv{i se du` ose 'Otkri}a'. A to je moglo biti opasno, budu}i
da ga je velika zdela lako mogla udariti prilikom rotiranja.
Da bi izbego ovu neprijatnu mogu}nost, bilo je dovoljno samo da isklju~i energiju u kontrolnom sistemu;
antena bi tada postala nepokretna, osim ako je sam Pul ne bi udario. Nije bilo opasnosti da }e se izgubiti Zemlja
tokom nekoliko minuta neophodnih za zamenu jedinice; njihova meta ne}e se, naime, primetno pomeriti spram
zale|a zvezda u tako kratkom razdoblju.
"Hale", pozva Pul preko radio veze. "Izvadi}u jedinicu. Prekini sve dovode energije do kontrole antenskog
sistema."
"Prekinut dovod do kontrole antene", uzvrati Hal.
"Po~injem. Izvla~im jedinicu - sada!"