Page 42 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 42

zanimanje je lagano stalo da jenjava. Posle uzbudljivog prolaska kraj Jupitera, pre vi{e od mesec dana, napravili
              su svega tri ili ~etiri snimka za javno emitovanje.
                     "Kontroli misije, ovde iks-zrak-delta-jedan. Evo snimka za medije koji ste tra`ili.
                     Pre nekoliko ~asova javio se jedan manji tehni~ki problem. Na{ ra~unar HAL-9000 predvideo je
              zakazivanje jedinice AE-35.
                     Posredi je mali, ali veoma va`an sastavni deo komunikacionog sistema. On dr`i na{u glavnu antenu
              upravljenu ka Zemlji uz ta~nost od nekoliko hiljaditih delova jednog stepena. Ovakva preciznost je neophodna,
              budu}i da sa na{e trenutne udaljenosti od preko sedam stotina miliona milja Zemlja izgleda tek kao prili~no slaba
              zvezda, tako da bi je na{ uzak radio-snop lako mogao proma{iti.
                     Antena neprekidno prati Zemlju posredstvom motora kojima se upravlja iz sredi{njeg ra~unara. Ali ti
              motori dobijaju uputstva preko jedinice AE-35. Mogli biste to uporediti sa nekim nervnim centrom u telu koji
              prevodi mi{i}ima udova uputstva mozga. Ukoliko `ivac zaka`e da prenese ta~ne signale, ud postaje beskoristan. U
              na{em slu~aju, kvar jedinice AE-35 prakti~no bi zna~io da }e antena po~eti nesvrhovito da se upravlja. Ovo je
              predstavljalo ~estu nevolju kod svemirski sondi za duboko poniranje iz pro{log stolje}a. One su uglavnom stizale
              do drugih planeta, ali onda ne bi uspele da upute natrag nikakve informacije zato {to antena ne bi mogla da im
              prona|e Zemlju.
                     Jo{ nam je nepoznata priroda kvara, ali situacija nipo{to nije ozbiljna, tako da nema razloga za uzbunu.
              Raspola`emo dvema rezervnim jedinicama AE-35, od kojih svaka ima operativan vek od najmanje dvadeset
              godina, tako da su zanemarljivi izgledi da }e i druga zakazati u toku ove misije. Tako|e, ako budemo ustanovili
              uzrok kvara na jedinici koju sada koristimo, verovatno }emo uspeti da ga otklonimo.
                     Frenk Pul, koji je posebno obu~en za ovu vrstu posla, izi}i }e izvan broda i zameni}e pokvarenu jedinicu
              rezervnom. U isto vreme, iskoristi}e priliku da proveri trup i da zapu{i neke mikrorupe ~ije sasvim sitne razmere nisu
              predstavljale dovoljan razlog za preduzimanje posebnog izlaska iz broda.
                     Izuzme li se ovaj rutinski problem, misija i dalje traje bez pote{ko}a i trebalo bi tako da se nastavi.
                     Kontroli misije, ovde iks-zrak-delta-jedan, dva-jedan-nula-~etiri, kraj emitovanja."

                     22. IZLAZAK
                     Vanbrodske kapsule - ili 'svemirske mahune' - 'Otkri}a' predstavljale su kugle pre~nika oko devet stopa, a
              operator je u njima sedeo uz veliki prozor kroz koji se pru`ao izvrstan vidik. Glavni raketni pogon stvarao je
              ubrzanje od jedne petine gravitacije - taman dovoljno da se lebdi povrh Meseca - dok se upravljanje vr{ilo preko
              malih mlaznika za kontrolu polo`aja u prostoru. Iz podru~ja neposredno ispod velikog prozora pru`ale su se dve
              zglobne, metalne ruke - ili 'hvata~i' - jedna za te{ke poslove, a druga za fine manipulacije. Postojao je i jedan
              produ`ni cilinder u kome su bile sme{tene razne elektri~ne alatke, kao {to su odvrtke, pneumati~ki ~eki}i, testere i
              bu{ilice.
                     Svemirske kapsule nisu predstavljale najelegantnija prevozna sredstva koja je ~ovek izmislio, ali su svakako
              bile od su{tinske va`nosti za obavljanje konstrukcionih radova i poslova oko odr`avanja u vakuumu. Obi~no su im
              nadevana `enska imena, ~ime se mo`da `elela priznati ~injenica da su im li~nosti ponekad bile donekle
              nepredvidljive. Trio u 'Otkri}u' zvao se 'Ana', 'Beti' i 'Klara'.
                     Po{to je obukao svoj li~ni skafander - tu poslednju liniju odbrane - i popeo se u kapsulu, Pul je narednih
              desetak minuta proveo u pomnom proveravanju kontrolnih ure|aja. Nakratko je uklju~io upravlja~ke mlaznike,
              opru`io hvata~e, ispitao zalihe kiseonika, goriva i rezerve elektri~ne energije. A onda, kada je bio potpuno
              zadovoljan, obratio se Halu preko radio-veze. Iako je Boumen bio u pripravnosti na kontrolnom mostu, on ne bi
              preduzeo ni{ta izuzev u slu~aju neke o~igledne gre{ke ili kvara.
                     "Ovde 'Beti'. Po~ni postupak ispumpavanja."
                     "Po~eo postupak ispumpavanja", uzvrati Hal. Istog ~asa, Pul za~u zvuk rada pumpi koje su dragoceni
              vazduh ispumpavale iz komore. Tanki metal spoljnjeg omota~a kapsule stao je da se ogla{ava {kripavim,
              pucketavim {umovima, a onda, posle otprilike pet minuta, Hal izvesti:
                     "Postupak ispumpavanja okon~an."
                     Pul izvr{i poslednju proveru na svojoj maloj instrument-tabli. Sve je bilo savr{eno normalno.
                     "Otvori spoljnja vrata", nalo`i on.
                     Hal opet ponovi dobijena upustva; u bilo kom trenutku, bilo je dovoljno da Pul ka`e: "Stoj!" - i ra~unar bi
              istog ~asa obustavio postupak.
   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47