Page 43 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Ispred, zidovi broda stado{e da se razmi~u. Pul je osetio kako se kapsula za~as zanjihala kad su poslednji,
razre|eni ostaci vazduha pokuljali u svemir. A onda mu pred o~i stado{e zvezde - kao i, igrom slu~aja, tanu{an,
zlatan Saturnov disk, udaljen jo{ ~etiri stotine miliona milja.
"Otpo~ni izvo|enje kapsule."
Veoma lagano, {ina na kojoj je kapsula visila stade da se izdu`uje kroz otvoren ulaz sve dok se vozilo nije
na{lo tik izvan trupa broda.
Pul stavi u pogon glavni mlaznik pola sekunde i kapsula blago skliznu sa {ine, postav{i kona~no nezavisno
vozilo koje se kre}e vlastitom orbitom oko Sunca. Sada vi{e nije bila ni u kakvoj vezi sa 'Otkri}em' - nije postojalo
~ak ni bezbednosno u`e. Sa kapsulama je retko bilo neprilika; ~ak i kad bi se Pul nasukao, Boumen mu je uvek
bez po muke mogo prite}i u pomo}.
Prvo odredi{te bilo mu je jedno rastopljeno podru~je pre~nika oko pola in~a, sa si}u{nim kraterom u
sredi{tu. ^estica pra{ine koja je udarila tu brzinom od preko stotinu hiljada milja na sat jama~no je bila manja od
glave ~iode, a njena ogromna kineti~ka energija u trenu ju je pretvorila u paru. Kao {to je to ~esto bio slu~aj,
izgledalo je kao da je krater izazvan eksplozijom koja se odigrala u unutra{njosti broda; pri re~enim brzinama,
materijali su se pona{ali na neobi~ne ne~ine, tako da su se tu retko mogli primeniti zakoni zdravorazumske
mehanike.
Pul je bri`ljivo ispitao podru~je, a onda ga poprskao zaptivnom smesom iz kontejnera pod pritiskom koji
se nalazio u kutiji sa raznim priborom u kapsuli. Bela, gumasta te~nost razlila se po metalnoj ko`i, zakloniv{i krater
sa vidika. A onda je iz rupe stao da se nadima veliki mehur, koji je pukao kada mu je pre~nik dostigao {est in~a,
da bi se potom javio jedan znatno manji, koji se, me|utim, odmah slegao, budu}i da je brzovezuju}i cement
valjano obavljao svoj posao. Netremice je posmatrao premazano mesto nekoliko minuta, ali vi{e nije bilo
nikakvog znaka aktivnosti. No, da bi stvar u~inio dvostruko bezbednom, naneo je jo{ jedan sloj, a onda se uputio
prema anteni.
Bilo mu je potrebno izvesno vreme da napravi krug oko loptastog trupa pod pritiskom 'Otkri}a', budu}i
da nijednog trenutka nije dozvolio da kapsula stekne brzinu ve}u od nekoliko stopa u sekundi. Nije mu se `urilo, a
i bilo je opasno voziti se velikom brzinom na tako maloj razdaljini od broda. Morao je dobro da vodi ra~una o
raznim senzorima i nosa~ima instrumenata koji su {tr~ali iz rupa na neo~ekivanim mestima, a valjalo mu je da
bude obazriv i sa vlastitim mlaznim izduvima. Nastala bi prili~na {teta ako bi mlaz zahvatio neki krhkiji deo
opreme.
Kada je kona~no stigao do uskosnopne antene, najpre je pomno osmotrio situaciju. Velika zdela, pre~nika
dvadeset stopa, izgledala je kao da je upravljana ka Suncu, budu}i da se Zemlja sada nalazila gotovo u istoj liniji
sa solarnim diskom. Antensko postolje sa celokupnom opremom za orjentisanje bilo je, me|utim, u potpunoj tami,
skriveno u senci velike metalne tacne.
Pul joj je pri{ao otpozadi; pa`ljivo je izbegao da se na|e sa prednje strane plitkog, paraboli~nog
reflektora, kako 'Beti' ne bi prekinula snop i izazvala trenutan, ali neprijatan prekid kontakta sa Zemljom. Uop{te
nije mogao da vidi ku}i{te ure|aja koji je do{ao da uzme sve dok nije uklju~io reflektore na kapsuli i tako
odagnao senku.
Ispod metalne plo~ice le`ao je uzrok nevolje. Plo~ica je bila pri~vr{}ena sa ~etiri protivnavrtke, a kako je
cela jedinica AE-35 bila predvi|ena za laku zamenu, Pul nije o~ekivao nikakve pote{ko}e.
Bilo je o~igledno, me|utim, da ne}e mo}i da obavi posao iz svemirske kapsule. Ne samo {to je bilo
opasno manevrisati tako blizu tananog, ~ak pau~inastog sklopa antene, nego su i 'Betini' kontrolni mlaznici lako
mogli da progore poput hartije tanku reflektuju}u povr{inu velikog radio-ogledala. Mora}e stoga da parkira
kapsulu na razdaljini od dvadeset stopa i da u skafandru izi|e napolje. U svakom slu~aju, mo}i }e znatno lak{e da
se domogne jedinice rukama u rukavicam skafandra, nego posredstvom 'Betinih' daljinskih manipulatora.
O svemu ovome bri`ljivo je izvestio Boumena, koji je jo{ jednom proveravo svaki stupanj operacije pre no
{to bi bio izvr{en. Iako je posredi bio jednostavan, rutinski posao, u svemiru ni{ta nije valjalo uzimati zdravo za
gotovo, niti se ijedna pojedinost smela prevideti. Kod vanbrodskih delatnosti uop{te nisu postojale 'sitne' gre{ke.
Dobio je saglasnost da krene na posao i da parkira kapsulu na dvadeset stopa od osnove antenskog postolja. Nije
bilo opasnosti da }e ona odlebdeti u svemir; pa ipak, zaka~io je manipulatorsku ruku za pre~agu jedne od mnogih
kratkih lestvica strate{ki postavljenih po spoljnjem delu trupa.
Potom je proverio sistem na svom skafandru, a kada se uverio da je sve u redu, ispustio je vazduh iz
kapsule. Dok je 'Betina' atmosfera oticala u vakuum svemira, oko njega se nakratko obrazovao oblak ledenih
kristala koji je na trenutak zaklonio zvezde.