Page 66 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 66

bez prozora - to je, dakle, prava begova soba, gdje je Muzaferbeg spavao sa
                     svojom nevjestom, mislio je Hunta vukući noge daščanim podom da ne zapne
                     o nešto - a onda je mrak u sobi počeo poprimati obrise starih, oronulih
                     ormara, davno razbijenih stolica, trulih kartonskih kutija, razbacanih dasaka i,
                     na koncu, vrata u dnu prostorije. Izašao je na stubište, spustio se kat niže,
                     prošao hodnikom što je spajao toranj s glavnom kućom Muzaferbegovine i
                     zakoračio na stepenice prema podrumu.
                     -  Nema to nikakve veze, to nam je u familiji nadimak - čuo je glas odozdo. - Svi
                     su muškarci plavi, plave kose i plavih očiju.
                     - I svi Cigo?
                     - Svi. To ti je davno bilo, kad su moj stari i njegov brat radili u rudniku. Bio je s
                     njima neki Fićo iz Necvijeća, Đo bi ga se mogo sjetit, bio je taj Fićo u
                     "Kviskoteci" poslije, on ti je predvidio onaj zemljotres u Brezovači kad je po-
                     ginuo Veljo Papačić... - pričao je Cigo s bolnim izrazom na licu, držeći se za
                     krvavi zavoj na desnoj nozi, iznenada
                     ovo
                     se potom pridignuvši. - Ljudi, Mašemo li?
                     - Ništa još. Mi mašemo, a oni se skutrili mu* miču
                     - Lijepo si nas uvalio, Tita mi - dobaci Morž. - Glavu ćemo svi izgubit zbog te
                     tvoje noge. I svraba ti toga tvog.
                     -1 šta onda, šta onda? - upita Jaser.
                     -  Šta ja znam, Đo misli da treba bit uporan i da će oni shvatit da smo slučajno
                     pucali, da mi... - odgovori Hunta.
                     - Ma ne pitam te tebe, nego Cigu - prekine ga Jaser. - Šta s tim zemljotresom?
                     -  Ma ništa, ne pričam ti ja za zemljotres, nego za toga Fiću - nastavi Cigo. - Bio
                     on dosta čudan čovjek, nije umio ni da piše ni da čita, a znao svašta, pamtio
                     brojeve, imena, jeo ugalj, govorio on da mu je đed svako jutro u rakiju umako
                     kockicu uglja i doživio devedeset. I mogo je hodat na rukama, bog te jebo,
                     jedanput je, pričo mi stari, na rukama proso cijelu Varoš i u svakoj birtiji popio
                     piće, sve na rukama!
                     -  Čekaj, kako je mogo pit naopako? - upita Jaser. -Kako mu je moglo njemu
                     piće proć niz grlo uzbrdo?
                     - Šuti da Cigo završi!
                     - E taj je Fićo umio i da govori naopako. One, kako se zovu, pale... paerodrome.
                     - Palindrom - ispravi ga Morž. - Palindrom, to je riječ koja se čita jednako
                     naprijed i nazad, slijeva nadesno i zdesna nalijevo. Palindrom.
                     - Dobro bolan, pusti Đoa da ispriča više!
                     -  E to, te palidrome. Ono, svaku riječ je umio da izvrne naopako i da tako
                     govori. Recimo, ne bi reko "rakija", nego «aki..», čekaj, «aj... i... k...ar». "Ajikar",
                     kon-taš, ne bi reko «rakija» nego «ajikar».
                     - Ko ono "Ana voli Milovana".
                     130
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     t m
                     III
                     - Eto to, na primjer - uskoči Cigo. -1 to je on smislio kad je bio mali, Ana voli
                     Milovana, to je malo poznato, ali priča se da je to njegov štos, kad je bio dijete,
                     bio on zaljubljen u neku Anu, a ona pošla s nekim Milovanom. Bilo je i o tome
                     kad je bio na televiziji. Još je taj Fićo smislio takvih, ima jedna rečenica od
   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71