Page 68 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 68

- Lijepo, šta onda? Šta ćemo im reć?
                     -  Dobro Vili govori, šta ćemo im reć? - zagladi Pako bradu. - Zašto bi nam oni
                     vjerovali da smo mi zapravo Hrvati? Na njihovom mjestu prije bih reko da
                     foliramo ne
                     bi li ih zajebali i posmicali. Mislim, to je... čuj, "oprost u»-, mi smo Hrvati, samo
                     smo kamuflirani u Turke jer smo na supertajnom zadatku". Jebotebog, ja sam
                     sebi ne vjerujem kad tako kažem.
                     - Dobro, al lako je provjerit.
                     - Čime, kenvudom? - opet će Vili.
                     - Ja opet kažem, hajmo se stavit u njihovu kožu...
                     -  Šta se mene tiče, ja u njihovoj koži i jesam, u čistoj hrvatskoj koži. Šta se
                     imam stavljat?
                     - Jebala te koža ta rošava hrvatska kad ti je uniforma balijska! Šta ćeš, gaće
                     skidat da vide jesi li sunećen, jel to?
                     - I to, ako treba. U mene je hrvatska i koža i kožica!
                     - Jebotekurac, možda ni to nije loša ideja.
                     - Opet oni! - iznervirao se Pako.
                     - Dobro, evo ti reci šta ćemo, ko i obično.
                     - Ko i obično, jel?
                     - Jesil ti šef? Onda reci šta ćemo.
                     - Jesam li ja šef? E onda računaj da podnosim ostavku. Neka Čep odluči šta
                     ćemo.
                     - Čuj, Čep?!
                     - Da, Čep.
                     - Čepe, šta ćemo?
                     - Ja sam za to da čekamo. Ko što smo mi... u Vukovaru.
                     - Šta da čekamo, Čepe, krvi ti Isusove?
                     - Da čekamo šta će bit. Pa da onda vidimo. I ne zajebavaj se s Isusom, ozbiljno
                     ti kažem.
                     - Da čekamo šta će bit? -Aha.
                     -  Dobro Čep govori - klimne glavom Papac. - Tako smo ja i on gore u
                     Vukovaru. Sakrili bi se i čekali.
                     - Čekali da vidite šta će bit?
                     - Aha. I onda, jebiga, ono... znaš na čemu si.
                     134
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     I   DIO
                     Ili
                     - Al mi znamo na čemu smo! Nemamo mi šta čekat vidjet šta će bit kad je ovdje
                     već bilo, bog ga jebo! A bilo je to da smo se mi krenuli predat, oni odozgo
                     pripucali na nas, mi se sakrili, a onda se oni krenuli predat. Šta još imamo
                     čekat? Vidjet na čemu smo? Na kurcu smo mome, eto na čemu smo!
                     - A da mi zapucamo na njih, sad? Dok mašu.
                     - Molim?
                     - Reko, da mi sad zapucamo. Ko oni. Pa da smo neriješeno.
                     - Jebo mater - prekine ih Vili. - Hajde da mi prvo, ko što je Pako reko, da i mi
                     ponovo dignemo zastavu. Pa onda naša vukovarska strategija.
                     - Kako misliš to?
                     -  Mislim, da ponovo dignemo zastavu pa da onda čekamo da vidimo šta će bit.
   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73