Page 65 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

iznerviro. Niko.
- Čekaj, ne kontam dvije stvari - reče Đo. - Vi taksisti inače tako? To, mislim, da
uvijek neko mora da bude na štandu?
- Ja, mi na Aveniji imamo takav dogovor. Da je uvijek neko tu ako kome treba
taksi, ne trebam valjda sad i tebi objašnjavat?
- Al čovjeku je fakat trebo taksi, jebo ga ti!
- Kako sad ti ne razumiješ?! Tries godina su brezo-vački taksisti na Aveniji i
nikad se u tih tries godina, ni kad je Tito umro, ni kad je bila poplava i kad je
Huča došla do Avenije, ni kad je onaj potres bio, ni sad kad su uzbune, nikad se
u tih tries godina nije dogodilo da je štand na Aveniji bio prazan i da bar jedan
taksi tamo nije stajao da bude tu ako ko naiđe!
diva
- Zamisli!
- Ljudi strpljivo čekali, sjedili u autu, puSil
nili, igrali su se bolan cijeli šahovski turniri, nikome to ništa nije bilo čudno,
jedna je žena s Biskog prije dvaes godina rodila u Redžinom taksiju... rodila,
ej!... jer Re-džo nije htio ostavit štand prazan, i još ga je zvala za kuma djetetu,
Tahir ga nazvala, po "taxiju", kontaš, jest, očiju mi, i u svih tih tries godina
jedino je tebi i onome mudracu čudno što na taksi-štandu uvijek nekoga mora
bit!
- Jel da je Hunta bog?
- Dobro, stani, jebeš to, to i dalje ne kontam, al jebi mu sad mater - strese Do
glavom. - Druga stvar što ne kontam jest, kako da ti kažem... kakve veze ta
priča ima s nama ovdje, majke ti? Što si ti to sad meni ispričo?
- E vidiš - premjesti se Hunta na drugu stranu dupeta - mi smo sad ko taj tip... i
ko ti. Mi sad ne shvatamo kako oni dole ne shvataju. Shvataš?
- Ne shvatam - škiljio je Đo prema Hunti. - Ne shvatamo šta?
- Ništa, nije stvar u tome šta ne shvatamo. Stvar je u samom shvatanju, u tome
da ne shvatamo, shvataš? Ne samo da ne shvatamo kako to oni nas ne
shvataju, nego ne shvatamo ni kako oni ne shvataju da mi shvatamo zašto.
- Zašto šta?
- Zašto oni nas ne shvataju.
- Ja tebe ne shvatam ništa.
- Eto vidiš - skoči Hunta zadovoljno. - Shvataš li ; sad?
'; - Ja, dobro, u redu, vidi... dok ja to shvatim - okrene se Đo. - Ti pođi dole i
vidi šta je s Cigom.
- Jel da je Hunta bog?
- Šuti i maši. Što ne mašeš?
- Ne mogu više, stalno mašem - pobuni se Cumur. - Mašem isto Džemo
Skenderćehajić.
- Džemo ko?!?
- Skenderćehajić. Onaj linijski sudija što je pisalo u Večernjim da je ušo u
Ginisovu knjigu rekorda kad nam je maho četres tri ofsajda na utakmici...
čuveni Džemo Skenderćehajić, kako ne znaš Džemu, to ti je onaj što ga je Cigo
munuo kopačkom u glavu u polufinalu Kupa.
- Dobro, jebo te Džemo sad... šta ima dole?
- Kažem ti, ništa - čuo se Cumurov glas dok se Hunta kroz otvor u podu
spuštao u kulu.
Nekoliko trenutaka Hunta se privikavao na potpunu tamu velike prostorije