Page 67 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

dvjesto riječi, isto se čita pravo i naopako, znao je moj stari napamet.
- Čuj, dvjesto riječi?
- Jest, svega mi. Slušaj sad ovo. Bilo je to o istom onom Milovanu što mu je,
kad su bili djeca, uzeo djevojku, tu Anu, i poslije je oženio. E, taj Milovan
Sevinič, zvali ga Mile, taj je bio šef smjene, a ulizivo se direktoru rudnika Gojku
Cesaru što su ga zvali Car. I Fičo iz osvete tome Mili Seviniču smislio cijelu
priču što se čitala jednako od početka i od kraja, naopako, kao ta "Ana voli
Milovana", samo od dvjesto riječi. Ja sam zapamtio samo sredinu, kako je ono
išla... nešto kao, čekaj da se sjetim... da bi udarničku plaču trebao da dobije
"Mile Sevinič akJ puši Caru kurac i šupka čini veselim", tako nekako.
- Kako, kako? Da udarničku plaču dobije Mile Sevinič...?
- "...Ak' puši Caru kurac i šupka čini veselim."
- "...i šupka čini ve-se-lim - Mi-le Se-vi-nič ak' puši..." Jebote, stvarno!
- E taj ti je Fičo, čim je upoznao mog starog, odmah reko: ha, cigareta! -
nastavio je Cigo. - Kontaš, cigareta? Tako su i on i amidža Ibro postali Cigareta,
i poslije od toga ispalo skraćeno Cigo. I sve muškarce u porodici pro-zvaše
Cigo.
- Ne kontam, kakva bolan cigareta?
- Ateragič, kontaš? Ateragič-čigareta, Cigareta, eto. Prezime nam naopako
dođe Cigareta. I tako došlo Cigo.
- U majku mu jebem!
- Zamisli. A najbolje je od svega što smo svi u po rodici plavi i što niko ne puši.
Samo amidža jede u^alj, vidio od Fiće, veli da je to dosta zdravije od duhana,
da je duhan živi otrov - završi Cigo. - Eto, odatle nama Ateragićima nadimak
Cigo.
- Jest bogami, Ateragic-čigareta!
) - Alaha mi meni, nisu to čista posla - skočio je na noge Jaser. - Čekaj, da
vidim: Ća-mil Ća-bo... Ća-bo Ća-mil. Ljudi, meni mi je isto taj... I meni mi isto
ispadne ime kad čitam naprijed i nazad. Ćamil Ćabo-Ćabo Ćamil.
i*
132
Jebo sad hiljadu dinara
>l
14.25 h
- Jel još mašu? -Aha.
- Onda, šta ćemo?
- Reko sam ti. Meni to nije drago - tiho započne Robi. - Prvo, zašto bi se oni
nama predavali? Čak i ako zanemarimo da su maloprije pucali na nas?
- Jebiga, ako zanemarimo to, onda iz istih razloga ko i mi - uzvrati Pako. - A
ako ne zanemarimo, onda recimo da je neko od njih, na primjer, puko...
mislim, vrućina, živci, sranje, sve skupa. Recimo daje slučajno ispuco rafal, to
smo već raspravljali. Ne bi sad mahali da nas izmame kad smo prije i sami
htjeli izać. Nema logike, jednostavno. Ajmo poć od te pretpostavke.
- To i kažem - nastavi Robi. - Čak i ako pretpostavimo da je bilo tako, što bi se
oni nama predavali? Jasno nam je da su vidjeli da smo u muslimanskim
uniformama i da ne znaju da smo mi naši. Ne kontam to baš.
- Okej, hajmo ovako gledat - uključi se Vili. - Recimo da se međusobno
predamo, mi njima, oni nama. Nađemo se ovdje ili tamo, svejedno. Šta onda?
- Kako misliš šta onda?