Page 69 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

- Jebo te strategija - umiri se Pako. - Papac, diži to.
- Dobro. Ljudi, ja dižem.
- Pa diži više, hajde.
- Polako.
- Tako. Maši malo s tim, što si se usro?
- Jel dobro ovako? - zapita Papac mašući onim drvenim križem s nataknutom
Pakovom bijelom potkošuljom.
- Digni je još malo.
- Još!
Pako je gledao prema kuli.
- Šta ima gore?
- Ništa još. Maši.
- Jel dobro ovako?
- Digni još, jedva ti viri!
- Čekaj! - gledao je Pako kroz dalekozor. - Evo sad su nas vidjeli, sad mašu ko
ludi.
- Eto, i to smo obavili. Mašemo mi, mašu oni. Šta sad?
'*" - Ništa sad. čekaj... Ti maši, šta si stao? k Pako je gledao kroz dvogled i
razmišljao. Zaista, šta
ad? Nije imao pojma što da misli. S jedne strane, bilo mu
r jasno da oni gore imaju neki jak razlog za mahanje bije-
om zastavom, jer ne bi mahali tako uporno odmah nakon
sto su pucali na njihovu zastavu. Da su ih htjeli poskidati,
to bi im bilo mnogo lakše dok se Pako i družina penju u
selo s rukama u zraku. Osim toga, nitko nije takav kreten
da postavlja tako jeftinu zamku.
Takva je situacija, međutim, bila samo s jedne strane. S druge nije bila tako
jasna i logična: tamo ga je, naime, mučila ona opasna, mala šahovska
mogućnost da Pohu-mljaci gore računaju baš s takvim njihovim razmišljanjem
i igraju upravo taj potez. U takvom razmišljanju t rgnulo ga je nekakvo krčanje
što je dolazilo iza leđa. Svi su se preplašeno okrenuli i pogledali u grob Jerotija
Da-aća (1849-1928). Onda je opet nešto zaškripalo, ovaj put malo duže. Čep je
prestravljen iskočio iz svoje jame, odmah kraj Jerotijeva groba, bacio se pod
zidić i šćućurio uz Papca.
- Halo, dal se čujemo? - začuo se tada daleki, ledeni glas staroga Jerotija.
- Sveti moj Ante! - zakukao je Čep.
- Halo, vi na groblju - nastavio je Jerotije ravnim glasom. - Mi vas vidimo.
- Šta je ovo, jebotekurac? - pitao je Zagor.
- Ja ću ti reć šta je ovo - reče tada Pako, priđe grobu nesretnoga Jerotija i
podigne Zagorov šljem ukrašen br-šljanima. Ispod šljema na ploči je stajao
kenvud i krčao.
- Halo, vi na groblju... - opet će kenvud. - Dal se ču-
jemo:
Pako je stajao kao ukopan s kenvudom u ruci. -Halo, dal se čujemo? Ovdje,
ovdje... jebiga, ovdje...
136
Jebo sađ hiljadu dinara
ko je ovdje? - ponavljao je kenvud, a onda naglo promijenio glas. - Daj ovamo
to1.... Ovdje mi, preko puta1.