Page 62 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

- O sve ti jebem! - oduzme se Pako vireći kroz pukotinu u zidu.
Provirili su tada i ostali preko zidića. Gledali su u kulu bez glasa, bez daha.
Čulo se samo zujanje ose oko Zagoro-va bogato kamufliranog šljema.
- E sad ovo objasni - okrene se najzad Čep prema Paku. - Ono, znaš, prvo,
drugo, treće, četvrto, pa kad na kraju ispadne da smo mi dolje inferiorni.
- Ja - doda Papac. - Mi se predajemo, a oni mašu bijelom zastavom!
14.02 h
- Misliš da je pametno to što sad radimo? - pitao je Hunta.
- Šuti i maši! - kratko će Đo.
- Hajde da vidimo šta sad oni dolje mogu mislit - nije se dao Hunta. - Najprije
pucamo po njima čim dignu bijelu zastavu, a onda bijelom zastavom mašemo
mi. Znaš kad bi ja na njihovom mjestu shvatio to ozbiljno?
- Šuti, jebo ga ti. I maši.
- Jel odgovaraju išta? - zapita Ćumur dopuzavši do njih.
- Jok još - odgovori kratko Đo ne spuštajući dvogled. - Šta je s Cigom?
- Ništa, eno ga dolje, cvili ko krme. Stavio mu Jaser na ranu duhana i nekih
trava, pa previo nogu... al gadno je sjebo, baš.
- Gadno nas je on sjebo sve, očiju mi. On i njegov svrab.
- Šuti i maši! - prekinu ga Đo i Ćumur uglas.
J Šuti i maši. Isto mu je onomad Đo bio rekao i kad su probijali Ibriju i kad su
vidjeli patrolu JNA. Šuti i maši! I Hunta im mahao dok je Đo zaobilazio onu
staju da im priđe sa strane. Mahao im je sve dok je mogao izdržati, dok mu
ruke nisu utrnule i na koncu same pale. Tada je sve završilo dobro, štoviše -
onaj debeli, misleći da se Hunta mašio za pištolj, prvi je bacio pušku i podigao
122
Jebo sad hiljadu dinara
I. DIO
121
ruke uvis, a za njim i druga dva vojnika - i naposljetku je ispao junak, sam
zarobivši tri četnika prije nego što je Đo uopće stigao do njih.
Šuti i maši. Sad kad malo razmisli, to ga je mahanje već dva puta umalo stajalo
glave. Kažu da treći put bog pomaže. Neće, bogami, svaki put imati ispred sebe
tri golobrada, pristava i prestravljena regruta iz Makedonije.
Nije ih, uostalom, ispred sebe imao ni prvi put, mjesec i pol ranije, kad je
svojim crnim taksijem otišao u Blagaj evac kod tetke Merime da odnese ono
jagnje što joj je poslao brat Hazim, Huntin otac. Ispred sebe tada je imao samo
onu crvenokosu Blagaj ku što se iznenada stvorila na ulici dok je on kroz
prozor mahao Suli preko puta ulice. Hunta je u tom trenutku stigao tek nagazi-
ti na kočnicu, čvrsto stisnuti upavljač i zabaciti glavu instinktivno unazad.
Držao je upravljač tako čvrsto da je, u trenutku kad je zaleđeni pogled
crvenokose svom snagom udario u njegov, raznijevši vjetrobransko staklo što
se ispriječilo između njih, točno mogao čuti kako su mu kosti ukočenih ruku
iskočile iz ramena i veselo unutra kvrcnule, onako kako mu je do maločas
ukočeni palac veselo kvrcao o kažiprst u ritmu pjesme s radija, neke baš o
ženama i automobilima.
Ništa ga tada nije boljelo, ni kad je neki mladić kraj trafike priskočio i zajedno
s još jednim muškarcem ugurao u njegov taksi najprije crvenokosu, pa onda i
ono jagnje za tetku Merimu što je od udarca ispalo iz automobila. Nije ga ništa
boljelo ni kad je uz škripu kočnica zakočio ispred zgrade Hitne pomoći, vičući