Page 70 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

Na starome groblju nije se čuo ni glas. Svi su obješenih čeljusti zurili u Paka.
Pako je gledao u njih, pa u kenvud.
- Halo, čujemo li se? - nastavio je glas. - Govorimo mi preko puta. Ako nas
čujete vi, dolje... na groblju... javite se!
- Javi im se, Pako, jebotekurac! - šaptao je Zagor histerično.
- Ako nas čujete, vi dolje što mašete bijelom zastavom, javite se - ponavljao je
glas iz kenvuda. - Halo, čujemo li se, halo?
- Čekaj! - podigao je Pako dlan.
- Halo?1. Zovemo vojsku preko puta što s groblja maše zastavom - uporno je
ponavljao glas. - Halo, dal se čujemo?
- Halo, čujemo se - uključi se najzad Pako. - Halo. Ovdje mi.
- Ko mi? - uzbuđeno je odgovorio glas. - Halo, ko mi?
- Mi. Dole. S groblja - odgovorio je Pako. - A ko ste vi?
- Kako ko smo mi? Mi smo mi, što smo vas zvali - uzvrati glas iz kenvuda. -
Kako možemo znat da ste to vi, a ne neko ko sluša?
- Čekaj - grozničavo je razmišljao Pako.
- Nek se nekako identifikuju, jebiga - viknuo je Zagor. - Kako možemo znat da
to nije onaj Kravojeb od jutros?
- Ko je to reko? - pitao je kenvud.
- Šta?
- Kravojeb, jel? - rekao je kenvud. - Opet ti, je li, Kravojeb?
- To su oni, jebotekurac, znao sam! - opet stade vikati Zagor. - To su oni balije
od maloprije! Majku im jebem ja osamsto hiljada puta!
- Halo, Mujo - odgovori Pako. - Pa đe si to, otkad se ne čusmo?
- Šta je, ujo, pička ti materina ustaška, šta ima kod tebe?
- Vidi - odgovori Pako mirno. - Samo me jedna stvar zanima.
- Reci, ujo.
- Đe ste to, jel na Dubovu? II gore na Škiljevcu?
- Na kurcu ti tebi tvome, eto de smo1. Da ti ne bi tebi reko1. - zaškripi
odjednom neki drugi, iznervirani glas iz kenvuda. Onda se začu kratko krčanje
i opet glas deda Jerotija - Idi u kurac, budalo jedna1.
- Halo, Mujo, koji ti je to kreten? - smijao se Pako. -Reci mu da sam provjerio
na kurcu mome, samo su neke picajzle, pa ako je to on, nek se skine.
Onda se čulo neko komešanje i krčanje i uskoro se nije čulo više ništa. Pako
vrati kenvud starome Jerotiju Đačiću i okrene se družini.
- Hajde da vidim jel iko od vas išta skonto od ovoga sada.
-Od čega?
- Od ovoga razgovora sada, s balijama.
- Ništa, šta? - kratko će Papac. - Da to nisu naši gore iz Muzaferovih Kuća,
nego oni isti Turci što su nam jutros upali u vezu.
- Ne to, budalo - dobaci Robi. - Ne misli Pako na to. Ljudi, oni znaju đe smo.
- Kurcu hvala da bar neko pazi na nastavi - doda Pako.
- Zvali su one na groblju, što mašu, znači nas - nastavi Robi uzbuđeno. - Znači
da znaju đe smo, mater im jebem!
- Onda znači da zovu s Dubove ili Popova sedla. Ili sa Škiljevca.
138
Jebo sad hiljadu dinara
I. DIO
139