Page 63 - George Orwell - Životinjska farma
P. 63

podigne glavu. Oči su mu bile staklaste a bokovi prekriveni znojem. Tanki
           potočić krvi curio mu je iz usta. Klover kleknu pored njega.

               „Boksere!” zaplakala je, „kako si?”

               „Moja pluća,” reče Bokser slabašno. „Nije važno. Mislim da ćete moći da

           dovršite vetrenjaču bez mene. Sakupljena je prilično velika zaliha kamena.
           Ionako mi je bilo ostalo samo mesec dana rada. Da ti kažem istinu, jedva sam
           čekao  da  se  penzionišem.  A  možda  će  Bendžamina,  pošto  je  i  on  već  star,
           pustiti da se penzioniše u isto vreme da mi pravi društvo

               „Moramo  smesta  da  dovedemo  pomoć  reče  Klover.  „Neka  neko  otrči  i
           kaže Skičalu šta se dogodiio.”


               Sve ostale životinje odmah potrčaše nazad do farmerske kuće da saopšte
           Skičalu  novosti.  Ostali  su  samo  Klover  i  Bendžamin,  koji  je  legao  pored
           Boksera i, ništa ne govoreći, terao muve od njega svojim dugačkim repom.
           Posle otprilike četrvt sata pojavio se Skičalo, pun brige i saosećanja. Rekao je
           daje drug Napoleon sa najdubljom tugom primio vest o ovoj nesreći jednog
           od najodanijih radnika na farmi, i već dogovara slanje Boksera na lečenje u
           bolnicu  u  Vilingdonu.  Životinjama  je  bilo  pomalo  neprijatno  zbog  ovoga.

           Osim Moli i Sneška, nijedna druga životinja nikada nije otišla sa farme, i nije
           im se dopadala pomisao da njihov bolesni drug završi u rukama ljudskih bića.
           Ipak, Skičalo ih je lako ubedio da veterinar u Vilingdonu može da se pozabavi
           Bokserovom bolešću na bolji način nego što bi to bilo moguće na farmi. A
           nekih pola sata kasnije, kada se Bokser donekle oporavio, s teškom mukom
           se digao na noge i uspeo da odšepa nazad do svoje štale, gde su mu Klover i

           Bendžamin spremili udobnu postelju od slame.

               Sledećih  dva  dana  Bokser  je  ostao  u  svojoj  štali.  Svinje  su  mu  poslale
           veliku flašu nekog ružičastog leka koji su pronašle u ormariću s lekovima u
           kupatilu, i Klover ga je Bokseru davala dvaput dnevno posle obroka. Uveče bi
           ležala u njegovoj štali i pričala sa njim, dok je Bendžamin rasterivao muve.
           Bokser  je  tvrdio  da  mu  nije  žao  zbog  toga  što  se  dogodilo.  Ako  se  oporavi
           kako treba, mogao je očekivati da poživi još tri godine, i jedva je čekao mirne

           dane koje će provesti u uglu velikog pašnjaka. Konačno će imati slobodnog
           vremena  da  uči  i  unapredi  svoje  znanje.  Nameravao  je,  kako  je  rekao,  da
           posveti ostatak života učenju preostalih dvadeset i dva slova alfabeta.

               Međutim, Klover i Bendžamin su mogli da budu sa Bokserom samo posle
           završetka  svog  radnog  vremena,  a  kola  su  došla  da  ga  odvezu  negde  oko
           podneva. Sve životinje su bile na poslu plevljenja repe pod nadzorom jedne
           svinje, i zapanjile su se videvši Bendžamina kako galopira iz pravca građevina
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68