Page 60 - George Orwell - Životinjska farma

„preraspoređivanju” a nikada kao o „smanjenju”), ali u poređenju sa
vremenom kada je vladao Džons, poboljšanje je bilo ogromno. Navodeći
podatke prodornim glasom, on im je do detalja dokazivao kako imaju više

zobi, više sena i više repe nego u Džonsovo vreme, da kraće rade, da je voda
koju piju boljeg kvaliteta, da žive duže, da preživljava veći broj njihovih
mladunaca, i da imaju više slame u svojim štalama i manje pate od ujeda
buva. Životinje su poverovale u svaku reč koju je izgovorio. Istinu govoreći,
Džons i sve ono što je on predstavljao skoro su im izbledeli iz svesti. One su
znale da je sadašnji život težak i oskudan, da su često gladne i da im je

hladno, i da obično ne rade samo kada ne spavaju. Ali nesumnjivo je u staro
vreme bilo gore. Rado su verovale u to. Osim toga, u to vreme su bile robovi a
sada su slobodne, a u tome i jeste bila čitava razlika, kao što Skičalo nije
propustio da naglasi.

Sada je bilo mnogo više usta za hranjenje. U jesen su se četiri krmače
oprasile skoro u isto vreme, donevši na svet ukupno trideset jedno prase. Sva

su bila šarena, a pošto je Napoleon bio jedini vepar na farmi, lako je bilo
pretpostaviti ko im je otac. Objavljeno je da će kasnije, kada budu kupljene
cigle i drvna građa, u bašti ispred kuće biti sagrađena škola. Za sada je
mladim svinjama časove držao sam Napoleon u kuhinji farmerske kuće.
Vežbali su u bašti, i učili su ih da se ne igraju sa mladima drugih životinja.
Otprilike u isto vreme je uspostavljeno pravilo da kada se svinja i druga
životinja sretnu na stazi, druga životinja mora da se skloni u stranu; a uz to i
da će sve svinje, bez obzira na položaj koji zauzimaju, imati povlasticu da

nedeljom nose zelene trake na repovima.

Godina je na farmi bila prilično rodna, ali i dalje je nedostajalo novca.
Trebalo je kupiti cigle, pesak i cement za zidanje učionice, a takođe će morati
ponovo da se štedi za generator za vetrenjaču. Pored toga su postojali
troškovi za petrolej i sveće za kuću, šećer za Napoleonovu trpezu (branio je
drugim svinjama da ga koriste, uz objašnjenje da on goji), i sve uobičajene

potrepštine kao što su alati, ekseri, žica, ugalj, kanap, staro gvožđe i pseći
biskviti. Prodat je plast sena i deo roda krompira, a količina jaja za isporuku
je u ugovoru povećana na šest stotina komada nedeljno, tako da su te godine
kokoške jedva izlegle dovoljan broj pilića da se održe u istom broju.
Sledovanja, već smanjena u decembru, ponovo su smanjena u februaru, i
zabranjene su lampe u štalama kako bi se štedeo petrolej. Ali izgledalo je da

svinje žive sasvim udobno, i zapravo su dobijale na kilaži. Jednog popodneva
krajem februara, topao, raskošan, primamljiv miris kakav životinje nikada
pre nisu osetile, poče da se podiže iz male pivare, odmah iza kuhinje, koja je
prestala da se koristi još u Džonsovo vreme. Neko reče da je to miris kuvanog