Page 64 - George Orwell - Životinjska farma

na farmi, glasno negodujući. Bilo je to prvi put da su uopšte videle
Bendžamina uzbuđenog zapravo, bilo je to prvi put da ga je iko video i da
galopira. „Brzo, brzo!” vikao je on. „Dođite odmah! Odvode Boksera!” Ne

čekajući naređenja od svinje, životinje prekinuše posao i i pojuriše nazad ka
građevinama na farmi. I zaista, u dvorištu su stajala velika zatvorena kola
koja su vukla dva konja, sa nekim natpisom sa strane, a na mestu kočijaša
sedeo je čovek podmuklog izgleda sa plitkim polucilindrom na glavi. A
Bokserova štala je bila prazna.

Životinje se okupiše oko kola. „Zbogom, Bokseru!” vikale su uglas,
„zbogom!”

„Budale! Budale!” vikao je Bendžamin, poskakujući oko njih i udarajući
po zemlji svojim malim kopitima. „Budale! Zar ne vidite šta piše na stranici
kola?”

Na to životinje zastadoše, i zavlada muk. Mjuriel poče da sriče slova. Ali
Bendžamin je odgurnu u stranu, i u mrtvoj tišini pročita naglas:

„Alfred Simonds, klanica konja i proizvodnja lepka, Vilingdon. Prodaja
kože i koštanog brašna. Snabdevanje odgajivačnica pasa. Zar ne shvatate šta

to znači? Boksera odvode u klanicu!”

Svim životinjama se ote vrisak pun užasa. U tom trenutku čovek na
kočijaškom sedištu ošinu konje i kola priličnom brzinom krenuše iz dvorišta.
Sve životinje su ih pratile, vičući iz sveg glasa. Klover se progura ispred kola.
Kola počeše da ubrzavaju. Klover pokuša da pokrene svoje zdepaste noge u
galop, ali uspe da ubrza tek do kasa. „Bokseru!” vikala je. „Bokseru! Bokseru!
Bokseru!” I baš u tom trenutku, kao da je čuo galamu napolju, Bokserova

glava, sa belom prugom duž njuške, pojavi se na prozorčiću na zadnjoj strani
kola.

„Bokseru!” povika Klover užasnuto. „Bokseru! Izlazi! Brzo izlazi! Vode te
u smrt!”

Sve životinje prihvatiše povik, „Izlazi, Bokseru, izlazi!” Ali kola su već
postigla punu brzu i udaljavala se od njih. Nije bilo sigurno da li je Bokser
razumeo šta mu je Klover rekla. Ali sledećeg trenutka njegova glava nestade s

prozorčića i začuo se zvuk silovitog topota kopita u kolima. Pokušavao je da
se probije napolje. Nekada bi nekoliko udaraca Bokserovih kopita smrskalo
ovakva kola u iverje. Ali avaj! Snaga ga je napustila; i za nekoliko trenutaka
udarci kopita postadoše slabiji i utihnuše. Životinje u očajanju počeše da
mole dva konja koji su vukli kola da se zaustave. „Drugovi, drugovi!” vikale
su one. ,,Ne vodite svog brata u smrt!” Ali glupe zveri, prevelike neznalice da