Page 59 - George Orwell - Životinjska farma
P. 59

Deveto poglavlje









               Bokserovom  povređenom  kopitu  trebalo  je  mnogo  vremena  da  zaraste.

           Životinje su počele sa ponovnom izgradnjom vetrenjače istog dana kada su
           proslave  u  čast  pobede  završene.  Bokser  je  odbio  da  uzme  makar  i  jedan
           slobodan dan, i smatrao je pitanjem časti da ne dopusti da ostali vide kolike
           bolove  trpi.  Uveče  bi  nasamo  priznao  Klover  da  mu  kopito  zadaje  velike
           muke. Klover mu je lečila kopito melemom koji je napravila od biljki koje je
           prethodno sažvakala, a i ona i Bendžamin su nagovarali Boksera da se manje

           napreže. „Konjska pluća ne traju večno,” govorila bi mu ona. Ali Bokser je
           nije  slušao.  Rekao  je  da  ima  još  samo  jednu  istinsku  želju  da  vidi  kako
           vetrenjača radi punom parom pre nego što zađe u godine kada će prestati da
           radi.

               Na početku, kada su prvi put doneti zakoni Životinjske farme, određeno
           je da konji i svinje idu u penziju sa dvanaest godina, krave sa četrnaest, psi sa
           devet, ovce sa sedam, a kokoške i guske sa pet godina starosti. Dogovoreno je

           da se ostarelim životinjama isplaćuju pozamašne starosne penzije. Do sad se
           zapravo nijedna životinja nije povukla u penziju, ali u zadnje vreme se o ovoj
           temi sve više raspravljalo. Sada kad je poljanica iza voćnjaka namenjena za
           sejanje ječma, šuškalo se da će ugao velikog pašnjaka biti ograđen i pretvoren
           u mesto za ostarele životinje. Za konja će, govorilo se, penzija iznositi dva i
           po  kilograma  žita  na  dan  i,  zimi,  sedam  kilograma  zobi,  uz  šargarepu  ili
           možda  jabuku  na  praznike.  Bokser  će  svoj  dvanaesti  rođendan  dočekati

           krajem sledećeg leta.

               Međutim, živelo se teško. Zima je bila hladna kao i prethodna, a hrane je
           bilo  čak  i  manje.  Sledovanja  su  ponovo  smanjena,  osim  psima  i  svinjama.
           Previše stroga jednakost u sledovanjima, objasnio je Skičalo, bila bi suprotna
           načelima  animalizma.  On  ionako  nije  imao  teškoća  u  dokazivanju  drugim
           životinjama  da  njima  zapravo  ne  manjka  hrane,  kako  god  to  prividno
           izgledalo.  U  ovom  trenutku  je  svakako  ustanovljeno  da  je  neophodno

           prerasporediti  sledovanja  (Skičalo  je  uvek  govorio  o  tome  kao
   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64