Page 13 - George Orwell - Životinjska farma

li mi radimo na njoj ili ne?” i svinje su imale velikih teškoća da ih navedu da
uvide kako je to suprotno duhu animalizma. Najgluplje od svih pitanja
postavila je Moli, bela kobila. Prvo pitanje koje je postavila Snešku bilo je:

,,Da li će posle pobune i dalje biti šećera?”

„Neće,” odlučno je odgovorio Sneško. „Nemamo sredstva za proizvodnju
šećera na ovoj farmi. Osim toga, šećer ti i ne treba. Imaćeš zobi i sena koliko
god poželiš.”

,,A da li ću i dalje moći da nosim trake u grivi?” upita Moli.

„Drugarice,” reče Sneško, ,,te trake kojima si toliko privržena obeležje su
ropstva. Zar ne možeš da shvatiš da je sloboda vrednija od traka?”

Moli se složila sa tim, ali nije zvučala baš ubeđeno. Svinje su morale da se
još više pomuče kako bi se suprotstavile lažima što ih je širio Mojsije,
pripitomljeni gavran. Mojsije, koji je bio posebni miljenik gospodina Džonsa,
bio je špijun i prenosilac vesti, ali takođe i vešt govornik. Tvrdio je da zna za
postojanje tajanstvene zemlje zvane Planina slatkiša, u koju sve životinje
odlaze kada umru. Ona se nalazila negde na nebu, malo iza oblaka, kako je to
objasnio Mojsije. Na Planini slatkiša svaki dan je nedelja, detelina je sveža

čitave godine, a na živicama rastu grumeni šećera i kolači od belog brašna.
Životinje su mrzele Mojsija jer je samo raspredao priče a ništa nije radio, ali
neke od njih su poverovale u Planinu slatkiša, i svinje su morale da ulože
veliki trud kako bi ih ubedile da takvo mesto ne postoji.

Njihovi najverniji sledbenici bili su dva zaprežna konja, Bokser i Klover.
Njima dvoma je bilo teško da bilo šta smisle sami, ali kada su prihvatili svinje
za svoje učitelje, prosto su upijali sve što su im one govorile, i prenosili to

drugim životinjama u pojednostavljenom vidu. Nikada nisu izostajali sa
tajnih sastanaka u štali, i prednjačili su u pevanju Životinja Engleske, pesme
kojom su se sastanci uvek završavali.

Kako se ispostavilo, pobuna je pokrenuta mnogo ranije i lakše nego što je
bilo ko očekivao. Proteklih godina je gospodin Džons, iako strog gospodar,
bio sposoban farmer, ali mu je u poslednje vreme krenulo po zlu. Mnogo se
razočarao zbog gubitka novca u nekom sudskom sporu, i počeo je da pije više

nego što je bilo dobro za njega. Ponekad po čitave dane ne bi ustajao iz svoje
stolice za ljuljanje u kuhinji, samo je čitao novine, pio, i povremeno hranio
Mojsija mrvama hleba natopljenim u pivo. Njegovi nadničari su postali
dokoni i nepošteni, polja su bila puna korova, pomoćnim zgradama je trebalo
popraviti krovove, živice su bile zapuštene a životinje neuhranjene.

Došao je juni i seno je bilo skoro spremno za kosidbu. Na najduži dan u