Page 14 - George Orwell - Životinjska farma
P. 14
godini, koji je pao u subotu, gospodin Džons je otišao u Vilingdon i toliko se
napio u ,,Crvenom lavu” da se nije vratio do nedelje ujutro. Nadničari su
rano ujutro pomuzli krave pa otišli u lov na zečeve, ne potrudivši se da
nahrane životinje. Kada se gospodin Džons vratio, odmah je zaspao na sofi u
dnevnom boravku spustivši novine preko lica, tako da ni kada je došlo veče,
niko još nije nahranio životinje. One to najzad više nisu mogle da trpe. Jedna
krava je rogom provalila vrata skladišta i sve životinje su počele da jedu. Baš
tada se gospodin Džons probudio. Već sledećeg trenutka, on i njegova četiri
nadničara bili su u skladištu sa bičevima u rukama i šibali na sve strane.
Gladne životinje ni to više nisu mogle da trpe. Mada ništa slično nisu
prethodno planirale, one su se sve kao jedna bacile na svoje mučitelje. Džons
i njegovi ljudi su odjednom shvatili da ih bodu i ritaju sa svih strana.
Situacija im je sasvim izmakla kontroli. Nikada pre nisu videli da se životinje
ovako ponašaju, i ovaj iznenadni ustanak stvorenja koja su bili navikli da
mlate i zlostavljaju kako im je volja, toliko ih je uplašio, da su skoro sišli s
uma. Trenutak kasnije odustali su od pokušaja da se odbrane i dali su se u
beg. Već sledećeg časka svi su jurili punom snagom niz kolsku stazu koja je
vodila do glavnog puta, dok su ih životinje pobedonosno gonile.
Gospođa Džons je pogledala kroz prozor spavaće sobe, videla šta se
dešava, žurno ubacila nešto stvari u starinsku platnenu torbu, pa se iskrala sa
farme drugim putem. Mojsije je uzleteo sa svoje prečke i zalepršao za njom,
glasno grakćući. U međuvremenu su životinje oterale Džonsa i njegove ljude
do puta, pa za njima zalupile kapiju sa pet zasuna. I tako, skoro i pre nego što
su shvatile šta se događa, pobuna je uspešno sprovedena u delo. Džons je bio
proteran a Veleposednička farma je bila njihova.
U prvi mah životinje su jedva mogle da poveruju u svoju sreću. Prvo što
su uradile bilo je da sve zajedno pojure oko međa farme, kako bi se uverile da
se nijedno ljudsko biće ne skriva negde unutar njih; zatim su odjurile nazad
do kuće i pomoćnih zgrada da uklone sve tragove Džonsove mrske vladavine.
Provalile su u ostave u dnu štala; amovi, brnjice, lanci za pse, strašni noževi
kojim je gospodin Džons kastrirao veprove i ovnove sve je to bačeno u bunar.
Uzde, ulari, ponižavajuće zobnice, bačeni su na lomaču koja je buktala u
dvorištu. Kao i bičevi. Sve životinje su pocupkivale od radosti kada su videle
kako bičevi nestaju u plamenu. Sneško je u vatru bacio i trake kojim su
konjima obično ukrašavane grive i repovi u vašarske dane.
„Trake,” rekao je on, „treba smatrati odećom, koja je obeležje ljudskih
bića. Sve životinje treba da budu gole.”
Kada je Bokser ovo čuo, doneo je mali slamnati šešir koji je nosio leti da