Page 14 - George Orwell - Životinjska farma
P. 14

godini, koji je pao u subotu, gospodin Džons je otišao u Vilingdon i toliko se
           napio  u  ,,Crvenom  lavu”  da  se  nije  vratio  do  nedelje  ujutro.  Nadničari  su
           rano  ujutro  pomuzli  krave  pa  otišli  u  lov  na  zečeve,  ne  potrudivši  se  da

           nahrane životinje. Kada se gospodin Džons vratio, odmah je zaspao na sofi u
           dnevnom boravku spustivši novine preko lica, tako da ni kada je došlo veče,
           niko još nije nahranio životinje. One to najzad više nisu mogle da trpe. Jedna
           krava je rogom provalila vrata skladišta i sve životinje su počele da jedu. Baš
           tada se gospodin Džons probudio. Već sledećeg trenutka, on i njegova četiri
           nadničara  bili  su  u  skladištu  sa  bičevima  u  rukama  i  šibali  na  sve  strane.

           Gladne  životinje  ni  to  više  nisu  mogle  da  trpe.  Mada  ništa  slično  nisu
           prethodno planirale, one su se sve kao jedna bacile na svoje mučitelje. Džons
           i  njegovi  ljudi  su  odjednom  shvatili  da  ih  bodu  i  ritaju  sa  svih  strana.
           Situacija im je sasvim izmakla kontroli. Nikada pre nisu videli da se životinje
           ovako  ponašaju,  i  ovaj  iznenadni  ustanak  stvorenja  koja  su  bili  navikli  da
           mlate i zlostavljaju kako im je volja, toliko ih je uplašio, da su skoro sišli s
           uma. Trenutak kasnije odustali su od pokušaja da se odbrane i dali su se u

           beg. Već sledećeg časka svi su jurili punom snagom niz kolsku stazu koja je
           vodila do glavnog puta, dok su ih životinje pobedonosno gonile.

               Gospođa  Džons  je  pogledala  kroz  prozor  spavaće  sobe,  videla  šta  se
           dešava, žurno ubacila nešto stvari u starinsku platnenu torbu, pa se iskrala sa
           farme drugim putem. Mojsije je uzleteo sa svoje prečke i zalepršao za njom,
           glasno grakćući. U međuvremenu su životinje oterale Džonsa i njegove ljude
           do puta, pa za njima zalupile kapiju sa pet zasuna. I tako, skoro i pre nego što

           su shvatile šta se događa, pobuna je uspešno sprovedena u delo. Džons je bio
           proteran a Veleposednička farma je bila njihova.

               U prvi mah životinje su jedva mogle da poveruju u svoju sreću. Prvo što
           su uradile bilo je da sve zajedno pojure oko međa farme, kako bi se uverile da
           se nijedno ljudsko biće ne skriva negde unutar njih; zatim su odjurile nazad
           do kuće i pomoćnih zgrada da uklone sve tragove Džonsove mrske vladavine.

           Provalile su u ostave u dnu štala; amovi, brnjice, lanci za pse, strašni noževi
           kojim je gospodin Džons kastrirao veprove i ovnove sve je to bačeno u bunar.
           Uzde,  ulari,  ponižavajuće  zobnice,  bačeni  su  na  lomaču  koja  je  buktala  u
           dvorištu. Kao i bičevi. Sve životinje su pocupkivale od radosti kada su videle
           kako  bičevi  nestaju  u  plamenu.  Sneško  je  u  vatru  bacio  i  trake  kojim  su
           konjima obično ukrašavane grive i repovi u vašarske dane.

               „Trake,”  rekao  je  on,  „treba  smatrati  odećom,  koja  je  obeležje  ljudskih

           bića. Sve životinje treba da budu gole.”

               Kada je Bokser ovo čuo, doneo je mali slamnati šešir koji je nosio leti da
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19