Page 77 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

LEKOVlTOST VOCA I POVRCA
77

pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. Svi ti lekovi su zasladivani si-
rupom od maline iii, u nekim drugim zemljama, i sirupom cd visanja, ri-
bizla i dr. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu, jer deca vrlo
tesko 'i nerado lIzimaju lekove. Medutim, crvena, vrlo lepa boja, mala boca,
ukusno pakovanje, prijatan miris, sladak ukus i ono pozna to »svaka dva
sata po jedna mala kasika«, sve to, zajedno sa lekovitim sastojcima u toj
boeici, treba da pOl11ogne bolesniku. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su
stvarni lek, .cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura, a sve ostalo
treba na njega da deluje sugestivl1o, jer »ko u lek veruje, tome ee i pomoei«.
Stara k,ineska poslovica kaze: . Apotekar mora imati dva oka, lekar moze
biti 5 jednim, a bolesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da ee mu
lek pomoei.« Tu se misli da apotekar, kad uzme lekarski recept, mora dobro
otvoriti bei da ne bi pogresio, da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u
preve\'ikoj kolieini, jer se pretpostavlja da lekar, premoren, nocu, u zurbi
moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali, na primer, da umesto 0,02
morfina ill kodeina u brzini napise 0,2 grama po dozi, a ta je kolieina za
mnoge ljude smrtonosna, jer je deset puta veea od terapijske doze. Napro-
tiv, bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da
mu lek neee pomoei. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme po-
gresiti.

U vocu, povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih
soli: kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvoil1a i drugih redih elemenata
vezanih za fosfornu, sonu, sumpornu i razne organske kiseline. Sve te soli
imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu, jer omogueavaju razne slozene
hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. One, po-
red toga, neutralizuju razne otrove, pre svega kiseline koje nastaju pri unu-
trasnjoj razmeni materija. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva
izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Kalcijum daje materijal za iz-
gradnju kostiju, gvozae je sastavni dec hemoglobina, tj. crvenih krvnih zr-
naca, a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Od svih soli u voenim so-
0
kovima ima najV'ise kalijuma, oko 500/0. Fosfora ima 8-20 /0, najvise u ri-
bizlama i malinama. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0, najviSe u jagodama. Mag-
0
nezijuma ima od 2,5--9 /0, najvise u jagodama. Najvise gvoida ima u gro-
zdanom (1,5%), oskorusinom (1,2%) i jabukovom soku. U sokovima ostalog
voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih ma-
tenija. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim

sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi, vee da se ve-
zuju na razna organska jedinjenja, dajuCi organomineralne supstancije, koje
za metabolizanl imaju veliki znacaj.

Biljni, a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije, a po-
znatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo
bolje i duie OCUV<I 11ego u neutralnoj iii alkalnoj. Veoma je vazno to znati

prilikom izrade zimnice, vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzervi. Su-
senjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno 5 tim nestaje vrlo brzo i vi-
tamin C. Uostalom, pozna to je da kiseo kupus i paprika, paradajz i drugo

povrce u tudiji imaju znatnu kolieinu vitamina C, a da osusen kupus, pa-
prika i ostalo vo':e i povree vrlo brzo gube ovaj vitamin, jer k~·sela reakcija